Српаста анемија и мождане функције

Одрасле особе сa обољењем српастих ћелија постижу лошије резултате на тестовима функционисања меморије него здрави људи, што значи да поменута болест крви може да има негативно дејство на мождане функције, поручују амерички стручњаци из Дечје болнице и истраживачког центра у Оукленду у америчкој савеуној држави Калифорнији.

Разлике у резутатима теста између здравих и болесних особа биле су толико велике да се наметало питање како неки од испитаника још увек могу да буду запослени, да воде рачуна о својим финансијама или о редовном узимању лекова.

Код неког од четири групе обољења српастих ћелија, организам ствара абнормалне форме хемоглобина - протеина из црвених крвних зрнаца који разноси кисеоник до свих ткива.

Од тих болести, које се често називају заједничким термином српаста анемија, пати око 70.000 Американаца, а у целом свету три до пет милиона особа. Некада су сви оболели од поменуте болести умирали још у детињству, али нови третмани су им продужили живот до средовечног доба.

Калифорнијски тим стручњака, којим је руководио доктор Елиот Вишински, тестирао је 149 одраслих људи код којих је дијагностиковано обољење српастих ћелија и 47 здравих особа сличних година, образовања и из истих заједница.

У питању су били пацијенти за које се веровало да су под малим ризиком од компликација јер нису имали честе болове, хоспитализације, нису преживели шлог, нити имали повишен притисак, или друге проблеме који могу да делују на функционисање мозга.

Утврђено је да су пацијенти код којих је присутан поремећај српастих ћелија имали лошије резултате од здравих на тестовима интелекта, радне меморије, брзине прераде информација и одржавања пажње.

Најгоре резултате показали су најстарији и најболеснији међу испитаницима, што значи да је ефекат на мозак тим већи што се дуже живи са овом болешћу и што је тежа њена форма.

Коментаришући резултате истраживања, директорка америчког Националног института за срце, плућа и крвоток докторка Сузан Шурин каже да је у недоумици да ли резултати указују да би требало почети агресивнији третман обољења српастих ћелија у ранијем животном добу.

Примера ради, лек која се иначе користи у лечењу рака, „хидроксиуреа", може да спречи јаке болове код обољења српастих ћелија и да учини излишним трансфузије крви.

Др Шурин истиче да, разматрајући резултате калифорнијског истраживања, није јасно да ли је неопходно започети терапију поменутим леком код већег броја пацијената много раније или не и да су неопходна додатна истраживања како би се утврдиле додатне појединости у вези са закључцима.