Гени кључ опстанка на великој висини

Тим америчких стручњака идентификовао је два гена чијим дејством се изгледа може објаснити како је могуће да становници Тибета сасвим нормално живе у проређеном ваздуху на великим надморским висинама.

Тибет, познат и као „кров света", навиши је регион на планети, са просечном висином од 4.900 метара. На граници са Непалом налази се највиши врх света Монт Еверест.

Тим са института за људску генетику, при Медицинском факултету Универзитета Јуте, анализирао је геном 31 Тибетанца, који нису у сродству и упоредио га са ДНК материјалом 90 Кинеза и Јапанаца, становника равничарских области.

Стручњаци су трагали за варијацијама на оним деловима генетске мапе испитанка, за које је раније већ утврђено да се могу довести у везу са адаптирањем на велике висине.

Код анализираних Тибетанаца редовно су присутни гени EGLN1 и PPARA на хромозомима 1, односно 22.

Њихова прецизна улога у адаптирању на велике висине још није сасвим јасна. Могуће је да они изазивају смањење концентрације хемоглобина, спекулише коаутор студије Ђинчуан Сјинг.

Становници Тибета имају необично низак ниво хемоглобина, што им омогућава живот на великим висинама. Кад људи из нижих предела дођу на Тибет, у њиховом организму може да се јави мањак кисеоника и висинска болест, која се може развити у фатално запаљења срца или мозга.

„Може се претпоставити да се код Тибетанаца развио механизам регулације, којим се контролише концентрација хемоглобина, како би се спречили ти негативни ефекти", објаснио  је Сјинг.