Без сна нема доброг здравља

При Универзитету у Сиднеју отворен је центар за истраживање последица недовољног спавања на физичко и ментално здравље, где ће научници, између осталог, покушати да утврде да ли постоји веза између недовољног спавања и обољења као што су Алцхајмерова болест, деменција и манична депресија.

Истраживачи верују да постоји недовољна свест о томе колико је спавање важно за здравље и да је могуће успорити развој неких дегенеративних нервних болести уколико болесницима помогну да боље спавају.

Наоми Роџерс, шеф лабораторије која ће вршити ова испитивања, објаснила је у изјави за Би-Би-Си зашто су научници посумњали да ова веза уопште постоји, нагласивши да је познато да је код већине оваквих болести и поремећаја један од главних симптома неуравнотежен циклус сна и будности.

Врло често се дешава да оболели не могу да спавају у нормално време, односно ноћу.

„Присутни су и бројни поремећаји самог сна, а нас занима да ли ти поремећаји у учвршћивању сна или у циклусу сна и будности могу да послуже као најава озбиљних обољења", истакла је др Роџерс.

Према њеним речима, познато је да је спавање период одмора и опоравка мозга, као и да се верује да током РЕМ фазе сна мозак консолидује памћење и сређује податке о свему оном што нам се дешавало током дана.

Резултати неких испитивања показали су да недостатак сна може да поремети процес учења и памћења, а познато је да сан такође опоравља тело, као и различите сегменте метаболизма.

Код деце се, на пример, ноћу у сну луче огромне количине хормона раста, а верује се да и адолесценти највише расту у сну и баш због тога др Роџерс наглашава да је веома важно да поведемо рачуна о спавању.

„Најбоље је ако можете да одспавате осам сати одједном, а људима који не могу да спавају довољно дуго саветујемо да пробају да барем одремају током дана и да тако пробају да надокнаде мањак сна", савет је др Роџерс.

И у студији тима научника са Универзитета „Принстон" у САД, наводи се да недовољно спавање може да утиче да мозак престане да прозводи нове ћелије, односно, да утиче на део мозга који је задужен за памћење.