Свила део можданог импланта

Мождани имплант, делимично израђен од свиле, може да обезбеди фину везу за преношење нервних сигнала, показало је истраживање на животињама које су спровели стручњаци три америчка универзитета.

Такви уређаји би могли да помогну оболелима од епилепсије, као и онима с повредама кичмене мождине, па би чак могли да регулишу и служење вештачким рукама и ногама.

Џон Роџерс с Универзитета Илиноис и његове колеге са Универзитета Пенсилваније и бостонског Универзитета „Тафт", разрадили су систем танких металних електрода обавијених свилом која је биокомпатибилна и растворљива у води, тако да се растапа на површини мозга остављајући за собом фине металне електроде у отисцима својих контура.

Такви импланти имају потенцијал да обезбеде максималан контакт између електрода и можданог ткива, сводећи истовремено на најмању меру оштећење мозга.

Чланови стручног тима, током испитивања, утискивали су у пластичну смесу сићушне траке са металним електродама које нису биле дебље од петоструке ширине власи људске косе.

„Трака са електродама лежи на простирци од свиле која омогућава управљање уређајем када је постављен на површину мозга", објаснио је Роџерс истакавши да су влакна свиле добијена из чаура гусеница Bombyx mori.

Импланти су тестирани на мачкама, које су биле под анестезијом, али су им очи нормално функционисале. Електроде су забележиле сигнале послате из мачијих очију, којима су показане извесне слике.

Свила се наметнула као прави материјал јер је истовремено транспарентна, јака и флексибилна и јер је могуће контролисати динамику њеног растварања.

Овакве електроде могле би да буду основа за више уређаја који би имали различиту примену у неурологији. Својом осетљивошћу оне би на пример могле да утврде почетак епилептичног напада и да емитују импулсе којима би га неутралисале.

Мождани сигнали би посредством оваквих импланта могли и да се усмеравају на протетичка средства, којима су опремљене особе с повредом кичмене мождине или неком другом повредом.