Утицај гена на срчана обољења жена

Генетски тестови, који су обухватали 100 генетских мутација, показали су се неуспешним у процени ризика да жена доживи срчани или мождани удар.

До овог закључка дошли су амерички истраживачи након што су установили да су висок ниво холестерола, висок крвни притисак и породична историја срчаних обољења били најубедљивији предзнаци ризика којима је изложена жена.

Откривено је да су многе генетске варијације биле повезане са ризиком да жена добије неко срчано обољење, али комбинујући их у предвиђање ризика научницима није помогло да открију која ће жена од 19.000 учесница у истраживању евентуално оболети.

Научници су, ипак, установили да, након што су детаљно размотрили традиционалне факторе ризика, генетски ризик који обухвата 101 такозвани „појединачан нуклеотидни полиморфизам"(SNPs), промену у генетском коду за само једно слово, није био од користи у предвиђању срчаног обољења.

Годинама су тимови научника као „помагало" у истраживању користили студије у којима су истраживачи упоређивали геноме оболелих са геномима здравих особа да би открили заједничке генетске разлике које би могле предвиђати обољење.

„И док су вишеструки маркери који указују на кардиоваскуларно обољење били идентификовани у току опсежних истраживања гена, њихов укупни утицај на ризик обољевања ван традиционалних фактора остаје недоказан, посебно међу женама", изјавила је за часопис Сајенс генетичарка и гинеколог Нина Пајнтер из Гинеколошке клинике „Бригам" у Бостону.

Екипа истраживача, коју је предводила, открила је два показатеља ризика заснованих на маркерима који су повезани или са срчаним обољењем или са факторима који изазивају кардиоваскуларне проблеме - у првом реду висок ниво холестерола.

У току дуготрајног истраживања, од жена које су биле учеснице истраживања, 199 их је доживело срчани удар, 203 мождани удар, 63 их је умрло од срчаних болести док их је 312 било подвргнуто „чишћењу" блокираних артерија.

Након што су детаљно размотрени традиционални фактори који изазивају срчана обољења, као што су висок крвни притисак и укупни холестерол, установљено је да генетски фактори нису повећавали ризик од добијања кардиоваскуларних болести.

Уместо тога, истраживачи су открили да је породична историја раних срчаних удара највећи независни фактор ризика.
„Наша открића потврђују важност породичне историје кардиоваскуларних болести, која укључује генетику, животне навике и понашање, али и факторе животне средине", нагласила је професорка Пајнтер.

„Констатовали смо да је важност генетике у разумевању биологије и етиологије непромењена али, у исто време, нисмо пронашли доказе у овом истраживању на 19.000 жена које би смо, као генетске маркере, укључили у сада познате ризике за развој кардиоваскуларних болести", закључила је докторка Нина Пајнтер.