Персонализована мРНК вакцина смањила ризик од повратка меланома или смрти за 42 одсто

Пре двадесет година аустралијски истраживачи створили су прву вакцину на свету развијену специфично за спречавање рака.

Захваљујући ХПВ вакцини, Аустралија је на путу да постане једна од првих земаља у свету која ће елиминисати рак грлића материце. Сада су истраживачи из Аустралије направили још један значајан корак – овог пута у лечењу рака коже.

Прва персонализована мРНК вакцина против рака успешно је прошла клиничко испитивање фазе 3, показавши да је ризик од повратка меланома или смрти за 42 одсто мањи у поређењу са стандардном имунотерапијом која се примењује сама.

Резултати су чак бољи него што су научници очекивали

Глобална главна истраживачица, медицинска онколошкиња Џорџина Лонг из Меланома института Аустралије (MIA), представила је резултате на Конгресу Европског друштва за медицинску онкологију (ESMO) 2026. Очекује се да резултати буду објављени у часопису New England Journal of Medicine.

„Ови резултати представљају темељни помак у нашем приступу раку: коришћење имуног система на персонализованији начин како би се смањио ризик од поновне појаве меланома или смрти“, каже Лонг и додаје: „Ово до сада није постигнуто у историји развоја лекова против рака".

Онколог Роберт Вондерхајд, будући председник Америчког удружења за истраживање рака, који није учествовао у испитивању, рекао је за The New York Times да су резултати испитивања на нивоу „наших највећих открића“.

МРНК вакцину развили су Модерна и Мерк, а намењена је спречавању повратка меланома након хируршког уклањања тумора.

Најпре се секвенцира тумор сваког пацијента, а затим истраживачи утврђују шта представља јединствени „отисак“ тог тумора у односу на здраве ћелије у организму.

На основу тих информација прави се персонализована вакцина која имуном систему пацијента практично представља „потерницу“ за рак.

„Ово се испоручује у облику мРНК, тако да сопствене ћелије организма приказују ту потерницу имуном систему, показујући му тачно шта треба да тражи и нападне“, каже Лонг. Лек делује у комбинацији са постојећом имунотерапијом Кејтруда (пембролизумаб).

„Рак може да превари имуни систем лажним пријатељским руковањем, па имуни систем мисли да је ћелија рака нормална. Пембролизумаб блокира то руковање, омогућавајући имуним ћелијама да препознају рак и нападну га, али је то исти лек за све", објашњава Лонг.

Персонализовање терапије која се примењује уз пембролизумаб изгледа да додатно побољшава резултате. Клиничко испитивање фазе 3 обухватило је више од 1.100 пацијената са 157 локација широм света, а резултати су потврдили импресивне налазе ранијег испитивања фазе 2, објављеног 2024. године.

Код пацијената који су остали без знакова рака шест месеци након почетка лечења, ризик од повратка меланома или смрти био је за 58 одсто мањи у поређењу са пацијентима који су примали само пембролизумаб.

МРНК вакцина још није доступна пацијентима у Аустралији или Сједињеним Америчким Државама, али су резултати ушли у процес регулаторне процене. Тај процес би, у зависности од земље, могао да траје неколико година.

У Аустралији, која има једну од највиших стопа меланома у свету, једна особа умре од овог рака сваких шест сати. Вакцина која би могла да спречи повратак рака могла би да спасе бројне животе.

Потенцијал мРНК технологије није ограничен само на рак коже

„Након успеха у меланому, овај доказ концепта могао би да означи почетак темељног помака у начину на који лечимо рак, помажући пацијентима да дуже остану без болести“, каже Лонг. Са њом се слаже и Алекс Мензис, медицински онколог из Меланома института Аустралије.

„Нада за блиску будућност јесте да би ово могло не само да побољша исходе код пацијената са узнапредовалим меланомом, већ и код оболелих од других врста рака код којих су тренутне имунотерапије слабо ефикасне“, објашњава Мензис.

То је охрабрујућа могућност, али још много тога треба да се уради.Недавно је неколико рандомизованих испитивања мРНК вакцина за рак дебелог црева и ректума, као и за рак главе и врата, показало да ове вакцине нису смањиле ризик од поновне појаве болести.

Због тога су најновији резултати још значајнији. „Испитивање INTerpath-001 показује да лечење засновано на јединственом потпису тумора сваког пацијента, у комбинацији са имунотерапијом која блокира контролне тачке, може да усмери имуни систем да пронађе и уништи преостале ћелије рака. Баш као што је имејл променио начин на који комуницирамо, индивидуализована терапија неоантигенима има потенцијал да промени начин на који лечимо рак", закључује Лонг.