Нема разлога за бригу: Вакцине у Србији безбедне, спорне серије нису на нашем тржишту

У Хрватској и Босни и Херцеговини недавно је из предострожности обустављена примена БСЖ вакцине бугарског произвођача Булбио. Разлог за ову одлуку су пријављене нежељене реакције у виду упале костију код четворо деце. Ови пацијенти су спорну вакцину примили током 2024. и почетком 2025. године.

Поводом овог догађаја, стручњаци у Србији наглашавају да родитељи немају разлога за бригу. Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије истакао је да спорне серије никада нису биле у промету у нашој земљи.

„Тренутно је у питању дански произвођач вакцине и евиденција случајева у Србији није показала било какав разлог за забринутост“, објаснио је Зелић. Додао је и да свака серија увезене вакцине пролази ригорозне контроле у националној лабораторији.

Када је реч о пријављеним проблемима, важно је разликовати квалитет самог цепива од људске грешке при администрацији. Зелић наводи да је у Бугарској евидентирано да је у два случаја из 2024. године деци грешком дата десет пута већа доза од прописане. Оваква погрешна примена снажно утиче на појаву нежељених реакција и пребацује одговорност на здравствене раднике који вакцину примењују.

Очекиване реакције и значај БСЖ вакцине

Упала костију, стручно позната као остеитис, представља очекивану нежељену реакцију на БСЖ вакцину, али њена неуобичајена учесталост захтева опрез. Како је навео Зелић, уобичајена пракса бележи овакву реакцију код око 67 случајева на милион пацијената.

Осим ових ретких појава, индивидуалне и пролазне реакције попут црвенила или благо повишене температуре су честе и сасвим нормалне. Оне заправо представљају знак здравог имунолошког одговора организма на примењено цепиво.

Сама БСЖ вакцина има изузетно дугу и успешну историју у превенцији тешких облика туберкулозе код најмлађих. Њена примена је почела још 1921. године у Француској, што значи да се успешно користи већ пуних 105 година.

Иако живимо у модерном добу, туберкулоза и даље није у потпуности искорењена, те би последице по новорођенчад без вакцинације могле бити катастрофалне. Због тога редовна имунизација остаје најважнији алат у очувању јавног здравља.

Изоловани случај куге без опасности од епидемије

Поред питања о вакцинама, пажњу јавности недавно су привукли извештаји о појави куге у једном институту у Иркутску у Русији. Према доступним подацима, почетком октобра забележен је случај инфекције у лабораторијским условима. Овакве вести често изазивају страх, подсећајући на разорне пандемије из прошлих векова које су односиле милионе живота. Ипак, ситуација на терену је под строгим надзором и не указује на опасност од ширења болести.

Коментаришући овај догађај, Зелић је оценио да нема места сензационализму нити паници међу грађанима.

„Светска здравствена организација прати целу ову ситуацију и за сада нема никаквих индикација да се та болест проширила“, рекао је он. Ради се о изолованом и стављеном под контролу инциденту који је адекватно ограничен унутар саме институције. Нема посебних мера опреза које би општа популација тренутно требало да предузима.

Данашња медицина поседује ефикасна средства за борбу против болести које су некада сматране неизлечивим. Куга се данас успешно лечи антибиотицима и сведена је на ретке ендемске случајеве у само неколико држава света.

Слично као и код имунизације, кључно је да јавност прати проверене научне информације и верује званичним здравственим институцијама. Правилном применом јавноздравствених мера, чак и најопасније заразне болести могу бити контролисане и на крају искорењене.