Како безбедно чувати храну током лета: Највећи ризик носе месо, риба и јаја

Гошћа Јутарњег програма, специјалиста исхране Верослава Станковић, истиче да су намирнице животињског порекла најосетљивије на високе температуре.

„Најподложнија кварењу јесте храна која је животињског порекла, пре свега месо, месне прерађевине, јаја и риба. То је добра подлога за развој бактерија“, објашњава Станковићева.

Грешке се најчешће праве током припреме и чувања хране. Намирнице нису довољно термички обрађене, неправилно се складиште, а и након кувања или печења често остају предуго на собној температури.

Таква пракса омогућава развој микроорганизама и доводи до промене квалитета намирница. Иако не мора увек да буде реч о патогеним бактеријама, долази до укисељавања хране и њеног кварења.

Када су спољне температуре веће од 30 степени Целзијуса, припремљена храна не би требало да стоји дуже од сат времена на собној температури. Да би се што брже расхладила, препоручује се пребацивање у мање посуде или хлађење посуде у хладној води, а још боље у води са ледом, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Тек након што се температура снизи, храну треба одложити у фрижидер.

„Храну ћемо одржати до четири степена Целзијусова, јер све преко пет степени представља такозвану температурно опасну зону која је веома погодна за развој бактерија“, упозорава Станковићева.

Међу најчешћим узрочницима инфекција које се преносе храном током лета издвајају се салмонела, ешерихија коли и стафилококус ауреус.

Хигијена и правилно чување хране кључни током лета

Приликом куповине у маркетима, пре свега требало би обратити пажњу на рок употребе, али и на изглед намирница, нарочито када је реч о свежем месу, риби и месним прерађевинама.

Намирнице не смеју да имају промењену боју, лепљиву површину или неуобичајен мирис. Месо би требало да буде еластично и да има карактеристичан мирис врсте од које потиче.

На пијацама је, осим изгледа производа, веома важно обратити пажњу и на услове у којима се они продају.

„Морамо пре свега да гледамо на хигијену и да посматрамо органолептички изглед, нарочито хране животињског порекла“, наглашава специјалиста исхране.

Брз темпо живота многе наводи да током дана оброке купују на киосцима брзе хране. Иако таква храна не мора нужно бити небезбедна, летњи месеци захтевају додатан опрез.

Према речима Верославе Станковић, важно је обратити пажњу на чистоћу продајног места, али и на то колико се брзо намирнице продају и обнављају.

„Уколико је брз промет, значи нема задржавања ни сирових ни термички обрађених намирница, ту можемо да узмемо храну.“ Ипак, Станковићева напомиње да би током лета било најбоље избегавати храну са киоска кад год је то могуће.

Међутим, узрок проблема није увек у продавцу или месту продаје. „Можда некад није ствар до продаваца и до самих киоска, него до наших руку и наше хигијене“, каже Станковићева.

Када је реч о прилозима уз храну купљену на улици, препоручује сирове салате зачињене сирћетом, лимуном и сољу, јер таква средина мање погодује развоју бактерија.

Рок трајања није једино што треба проверити

Провера рока употребе остаје једна од најважнијих мера заштите. Иако све више потрошача чита декларације, многи и даље процењују исправност намирница искључиво по укусу или мирису.

То, међутим, може бити веома опасно. „Нажалост, ни укус често не показује другачије“, упозорава Станковићева.

Посебан ризик представља конзервисана храна. Због тога није довољно проверити само датум на амбалажи, већ и њено физичко стање.

Потрошачи би требало да обрате пажњу да ли је конзерва оштећена, деформисана или надувена, јер такве промене могу указивати на присуство опасних микроорганизама.

„Конзервисана храна, не само риба већ и готова јела, грашак или пасуљ, може бити контаминирана ботулиним токсином који је веома опасан и врло често доводи до смртног исхода“, истиче она.

Током лета опрез је потребан и када су у питању слаткиши. Посебно се саветује избегавање посластица које садрже сирова јаја или кремове осетљиве на температуру.

Честа недоумица односи се и на чоколаду која се отопи на врућини, а затим поново очврсне и добије беличасте наслаге на површини.

Према речима Верославе Станковић, такву чоколаду не би требало конзумирати.

Чоколада садржи млеко у праху и друге састојке који су осетљиви на неправилно чување. Ако је изложена температурама већим од препоручених, а затим поново охлађена, њен нутритивни квалитет се мења.

„Не би стајала температура до које треба да се чува, јер све преко тога може да буде опасно по наше здравље“, закључује Станковићева.

Због тога стручњаци саветују да се током летњих месеци посебна пажња посвети правилном складиштењу намирница, одржавању хигијене и поштовању препоручених температура, јер и наизглед безазлена грешка може довести до озбиљних здравствених последица.