Да ли је могуће вратити време? Почела контроверзна терапија подмлађивања очију

Америчка биотехнолошка компанија “Life Biosciences” ове недеље је саопштила да је првом пацијенту применила експерименталну терапију осмишљену да преокрене губитак вида повезан са старењем.

Амбициозна идеја заснива се на подмлађивању ћелија активирањем три гена у ретиналним ганглијским ћелијама, које повезују мозак и очи.

Ови нерви се природно не обнављају. Ако су оштећени услед болести, попут глаукома, може доћи до наглог и неприметног губитка вида који је на крају трајан.

Експериментална терапија под називом "ER-100" сада се тестира на људима како би покушала да преокрене оно што се до сада сматрало неповратним.

Дејвид Синклер и његове колеге са Универзитета Харвард раде на развоју "ER-100" већ неколико година. Године 2020. открили су да помоћу ове терапије могу делимично да репрограмирају старе ћелије код мишева тако да се понашају више попут младих.

Истраживачи са Харварда лиценцирали су технологију компанији "Life Bio", чији је суоснивач Синклер, а која од тада спроводи претклиничка испитивања.

Америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) одобрила је 15. јануара ове године нови третман за прво клиничко испитивање.

Терапија је осмишљена тако да „ресетује“ хемијске ознаке које се с годинама накупљају на ДНК.

Уколико би старе ћелије у људском телу могле безбедно да се врате у млађе стање, могућности би биле готово неограничене.

Ипак, важно је не доносити преране закључке пре него што стигну први резултати. Реч је о малом испитивању које је пре свега усмерено на безбедност и обухвата до 18 људи. Потенцијал је велики, али су велики и ризици.

Прва истраживања на приматима који нису људи указују да “ER-100” има потенцијал да обнови функцију оштећених ћелија. Међутим, промена експресије гена може кренути у погрешном правцу и носи познате и непознате опасности, укључујући могућност да неке ћелије постану канцерогене.

„Један од изазова је то што ER-100, чак и у идеалним условима репрограмирања (које нико не познаје у људском оку), неће смањити очни притисак код глаукома“, истакао је раније ове године на свом блогу The Niche биолог матичних ћелија Пол Непфлер са Универзитета Калифорније у Дејвису.

„Зато, чак и ако дође до подмлађивања, његови ефекти можда неће бити трајни“, додаје Непфлер.

“ER-100” делује тако што се у организам убризгава вирус који нема способност да изазове заразну болест.

Тај вирус служи као носилац генетских упутстава до ретиналних ганглијских ћелија. Према тим упутствима стварају се три протеина која помажу да се ћелије врате у млађе и функционалније стање – барем према одређеним показатељима.

Гени су под контролом генетског прекидача који их активира само када учесници узимају одређени антибиотик.

Ако учесник престане да узима антибиотик, гени се искључују, што омогућава одређени степен контроле.

„ER-100 не мења постојеће гене учесника“, наводи се у опису клиничког испитивања.

Прва студија на људима почеће лечењем 12 учесника, једног по једног, који болују од одређене врсте глаукома познате као глауком отвореног угла (ОАГ).

Након тога, истраживачи ће укључити још до шест учесника са оштећењем очног нерва познатим као неартеритична предња исхемијска оптичка неуропатија.

Учесници ће бити праћени најмање пет година, али неће сви нужно примити исту дозу. Научници ће је прилагођавати у зависности од реакције пацијената.

Ово прво испитивање пре свега има за циљ да утврди безбедност терапије, али ће објавити и прве податке о томе како третман утиче на вид.

Да ли ова терапија заиста може да „преокрене старење“ ретиналних ганглијских ћелија, за сада није познато. Научници се, уосталом, још увек не слажу ни око тога како би такво подмлађивање уопште изгледало.

Тренутно се биолошко старење мери помоћу бројних различитих „сатова“, од којих сваки на одређени начин утиче на здравље, функцију и дуговечност ћелија.

Али који су од тих „сатова“ најважнији? И да ли је неопходно да се сви они „врате уназад“ како би се могло говорити о стварном преокретању процеса старења?