Штитаста жлезда – нема ни 30 грама, а прави нам проблеме са здрављем

Штитна жлезда се налази у основи врата, тежи мање од 30 грама, али регулише неке од најважнијих функција тела – откуцаје срца, метаболизам, сан, репродуктивно здравље. Када не ради како треба, последице се одражавају на цео организам.

У свету око 350 милиона људи има проблеме са штитном жлездом, а у Србији свака десета особа. Чешће су проблеми са штитном жлездом карактеристични за жене.

„Штитаста жлезда изгледа као лептир. Са старењем се повећава учесталост Хашимото тироидитиса, аутоимуне болести код људи. Креће се са око десет одсто, негде до двадесете године, а онда се полако повећава учесталост до 30 одсто. Најчешћи поремећај је хипотиреоза, а затим иде хипертиреоза, а најчешћи поремећај у људској популацији су чворови штитасте жлезде и то је начин на који стари штитаста жлезда", рекао је професор др Милош Жарковић.

Истиче, да постоје две ствари које су јако битне: штитаста жлезда прво регулише метаболизам, и хормоне штитасте жлезде никада не треба користити за мршављење. Друга ствар је да мозак дословно функционише на хормонима штитасте жлезде. Каде их нема много успорени смо, када их има превише, нервозни смо, емотивно лабилни.

"Ако немате довољно хормона штитасте жлезде после рођења, онда настаје застој у расту и развоју и тежак губитак интелигенције", наводи професор.

Када контролистати штитасту жлезду?

„Када имате неке од тегоба и када напуните 45 године, немамо концензус, али свака трудница и особе са дијабетесом, као и особе са другим аутоимуним болестима“, рекао је проф. др Милош Жарковић, председник Српског тироидног друштва.