Вакцинација од рођења до одраслог доба – Европска недеља имунизације

Прве вакцине примамо већ по рођењу, а током живота имунизација остаје један од кључних механизама заштите и појединца и заједнице. Проф. др Верица Јовановић подсећа да се са имунизацијом почиње одмах по рођењу, када новорођенчад у породилишту прима вакцину против туберкулозе. То је, како објашњава, само почетак календара који обухвата заштиту од укупно једанаест заразних болести.

„Вакцине су те које спречавају да дете оболи, али и да ублаже клиничку слику уколико до инфекције ипак дође, што је посебно важно код деце и осетљивих група. Да не дође до тешких компликација, па и смртних исхода уколико нема заштите“, истиче директорка Института „Батут".

Колективни имунитет као кључ заштите

Поред индивидуалне заштите, значај вакцинације огледа се и у стварању колективног имунитета. Да би се он постигао, неопходно је да обухват вакцинацијом буде најмање 95 одсто у циљној популацији.

Управо тај праг, како објашњава гошћа Дневника, омогућава да се спречи ширење заразних болести и појава епидемија, али и да деца безбедно бораве у колективима – у вртићима и школама.

„Редовном вакцинацијом постижемо безбедну средину у којој деца могу да иду у предшколске установе и школе, а да заједница буде заштићена од епидемија“, наглашава Јовановићева.

Она указује да је управо захваљујући дугогодишњој имунизацији у Србији дошло до искорењивања великих богиња и дечје парализе, као и елиминације дифтерије и тетануса код новорођенчади.

Да ли је некада било једноставније

Иако многи памте време када су се вакцине примале у школама, др Јовановић сматра да ни данашњи систем није компликован, већ да је прилагођен савременим здравственим стандардима.

Имунизација се данас спроводи у домовима здравља, где изабрани педијатри прате здравствено стање детета и одређују тренутак за вакцинацију у складу са календаром. Родитељи доводе дете када је здраво, а вакцинација се обавља у контролисаним условима.

Истовремено, додаје да је свака иницијатива која би приближила вакцинацију деци – укључујући и могућност да се она организује на местима где деца бораве – вредна разматрања, уз поштовање закона и медицинских стандарда.

Највећи изазов – одлагање вакцинације

Иако су вакцине доступне и бесплатне, највећи проблем представља одлагање, посебно када је реч о првој дози ММР вакцине, која штити од малих богиња, заушки и рубеоле.

Та доза треба да се прими чим дете наврши годину дана, али се у пракси често помера, што може довести до ризика од оболевања.

„Родитељи често одлажу вакцинацију у другој години живота, али потпуно неоправдано“, упозорава проф. Јовановић.

Подаци показују да је обухват вакцинацијом пред полазак у школу око 91 одсто, што је испод жељеног нивоа. Због тога се ради на томе да се тај проценат повећа и достигне праг неопходан за колективну заштиту.

Наглашава да у Србији нема несташице вакцина, да су све доступне у домовима здравља и да је њихов квалитет под строгом контролом надлежних институција.

Када је реч о малим богињама, у текућој години у Србији није забележен ниједан случај, осим једног увезеног. Међутим, ситуација из претходних година и искуства из Европе показују колико је важно одржати висок обухват вакцинацијом.

Током 2023. године у Србији је регистровано 210 случајева малих богиња, док је у Европској унији, према подацима Светске здравствене организације, било више од 34.000 случајева.

То, како указује професорка, показује да се болести могу брзо вратити уколико се вакцинација занемари, посебно у условима повећане мобилности становништва.

ХПВ вакцина – заштита од рака

Поред обавезних, значајно место имају и препоручене вакцине, међу којима је и вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ).

Она је бесплатна за дечаке и девојчице узраста од девет до 19 година, а недавно је омогућена и за старије узрасте – до 45. године.

„То је вакцина која спречава настанак малигних болести и представља један од најзначајнијих алата савремене медицине у борби против рака. Дакле, одрасли од 27. до 45. године, и мушкарци и жене, могу се о трошку државе вакцинисати у домовима здравља, али претходно треба да постоји извештај специјалисте гинеколога или лекара опште праксе, уролога, или дерматолога, који ће прописати индикацију и тада се вакцинација обавља у три дозе – у размаку од нула, два и шест месеци", објашњава проф. др Верица Јовановић. – а до сада је у Србији утрошено око 156.000 доза.

До сада је утрошено негде око 156.000 доза ХПВ вакцине, а разматра се могућност да ова вакцина у будућности постане део обавезног програма имунизације, што би додатно допринело превенцији малигних обољења.

Континуитет као предуслов здравља

На крају, др Јовановић наглашава да је најважније одржати континуитет у имунизацији и придржавати се календара вакцинације.

Редовна и благовремена вакцинација, уз висок обухват, остаје најсигурнији начин да се спрече заразне болести и обезбеди здраво одрастање нових генерација.

„Само треба отићи код педијатра када је дете здраво и обавити вакцинацију“, поручује проф. др Верица Јовановић, указујући да су услови обезбеђени, а одлука на родитељима.