Лек који смирује, али ствара навику: Шта стоји иза одлуке о повлачењу Ксанакса

Одлука FDA да хитно повуче одређене серије лека Ксанакс са тржишта, уз додељивање високог нивоа ризика, изазвала је пажњу и у Србији. Реч је о леку који се деценијама користи у лечењу анксиозности, али и о препарату који, према речима стручњака, носи одређене ризике – пре свега због могућности развоја зависности.

Неуропсихијатар др Владимир Дилигенски објашњава да се ова одлука пре свега односи на одређене форме и серије, а не на целокупну терапијску примену лека, која је и даље веома широка.

„Лек је веома раширен и у употреби је већ једно тридесет година. Врло је добро проучен. Мислим да се ова одлука више односи на депо форму, односно варијанту са продуженим ослобађањем“, наводи гост Јутарњег програма и напомиње да је кључни проблем код овог лека што има краткотрајно дејство.

„Па се јавља такозвани ‘clock watching’ синдром – пацијент гледа на сат када ће узети следећу дозу. Када лек нестане из крви, осећате се напето, раздражљиво и нерасположено и тражите нову дозу. Тако се развија навика“, истиче др Дилигенски.

Зависност као кључни ризик

Бензодиазепини, група лекова којој припада и Ксанакс, могу довести до зависности, нарочито ако се користе без контроле.

„Навика је веома честа на бензодиазепине, али треба имати у виду да за њих немамо праву замену. Градоначелник Њујорка, Ђулијани, својевремено је забранио слободну продају тих бензодиазепина и добио је као бумеранг, да је порасла потрошња алкохола за педесет посто“, напомиње доктор. 

Ксанакс је пре свега лек за анксиозност, иако се користи и за несаницу, али то није његова основна намена. У психијатрији ова врста лекова најчешће се преписује уз антидепресиве и тада је њихово дејство најбоље. 

Ситуација у Србији и препоруке пацијентима

Одлука ФДА тренутно важи за америчко тржиште, а у Србији се тек очекују евентуалне реакције надлежних институција.

„Не бих правио панику. То још није стигло код нас. Треба сачекати званичне препоруке“, истиче др Дилигенски.

Такође, напомиње да постоје значајне разлике између оригиналних и генеричких лекова где постоји дозвољена варијација од 70 до 130 одсто у деловању, и пацијенти често осете разлику у зависности од произвођача, иако је у питању исти лек. 

„Ту је разлика између тих генерика и оригинатора, који су директно из фабрике која га је произвела. Но, друго јако важно, кад се појави нови лек, фабрика има право десет година ексклузивно сама да продаје и нема право нико да добије лиценцу. После десет година истиче лиценца и они су дужни да дају формулу да могу и друге фабрике да праве“, објашњава неуропсихијатар.

Алтернативе у терапији и приступ лечењу

Поред Ксанакса, користе се и други лекови из исте групе. „Имамо лоразепам, који има одређене предности, као и клоназепам који је веома ефикасан код паничних напада“, наводи Дилигенски.

Ипак, наглашава да је савремени приступ лечењу усмерен на другачију комбинацију терапије.

„Уметност лечења је да се бензодиазепини дају кратко време, а затим повуку и настави терапија антидепресивима.  Антидепресиви се могу дуго користити и не стварају зависност. Они лече и анксиозност и депресивност“, додаје.

Економија лекова и интерес фармацеутске индустрије

Дилигенски указује и на шири контекст који се често занемарује – економску страну производње лекова.

„Велике компаније које производе такве лекове, који су јефтини, често их и повуку јер немају велики комерцијални интерес. Онда долазе неки нови, скупљи лекови, што је такође део тржишне логике“, објашњава др Дилигенски.

Подсећа да су бензодиазепини међу најстаријим и најјефтинијим лековима у овој области.

„После дуге употребе цена им пада и онда више нису комерцијално занимљиви. И то понекад утиче на одлуке да ли ће се производити или не“, истиче гост Јутарњег програма.

Зашто нема нових лекова

Још један проблем је што деценијама није развијен нови лек сличног типа.

„За последњих тридесет, четрдесет година није пронађен ниједан нови анксиолитик као што су бензодиазепини. Дошло се у ћорсокак“, истиче неуропсихијатар. Ипак, ови лекови и даље имају значајну улогу.

„То су стари лекови, али и даље ефикасни. Као и аспирин – и даље је у употреби јер ништа боље није пронађено.“ 

Иако одлука FDA изазива забринутост, стручњаци поручују да је важно разумети контекст.

„Много је било случајева да се лекови повуку па врате. Не треба се узнемиравати, већ сачекати званичне ставове“, закључује др Дилигенски.

Порука је да лекови попут ксанакса остају важан део терапије, али уз опрез, контролу и јасно вођен план лечења.