Витамин Д насушни

Недавно откриће данских научника о веома важној улози витамина Д у активирању Т-ћелија помоћи ће у борби против инфективних болести и глобалних епидемија и биће посебно значајно у трагању за новим спасоносним вакцинама, пише часопис „Сајенс" (Science). 

Витамин Д је кључни „играч" у активирању одбрамбеног система човека, а његов недостатак забележен је код готово педесет одсто популације на планети.

Ендокринолози тврде да то значи да у њиховом организму има премало или уопште нема најважнијих чинилаца у имуном систему, такозваних Т-ћелија, неке врсте „убица" инфекција, задужених да се активирају у случају појаве „бактеријског напада".

Одбрамбене снаге немоћне без витамина Д

Дански истраживачи открили су да активирање Т-ћелија, тих „убица" инфекција, у потпуности зависи од витамина Д, јер ће уколико га у крви нема одбрамбене снаге остати „успаване" и потпуно несвесне могућих инфекција или претњи патогених непријатеља различитих врста.

„Када је Т-ћелија изложена нападу страног патогена, она активира 'сигнални уређај' или 'антену' познату под именом 'рецептор витамина Д' којим трага за овим витамином", објаснио је доктор Карстен Гајслер, стручњак Одсека за међународно здравље, имунологију и микробиологију Универзитета у Копенхагену.

„То значи да Т-ћелија мора имати витамин Д или ће, у противном, бити спречено њено активирање", прецизирао је др Гајслер истакавши да уколико Т-ћелије на нађу довољно витамина Д у крви, оне једноставно неће бити активиране.

Научници већ дуго знају да је витамин Д изузетно важан у апсорпцији калцијума и да постоји директна веза између нивоа овог витамина и обољења као што су рак и мултиплекс склероза.

„Оно чега до сада нисмо били свесни, а што смо сада сазнали, је колико је витамин Д важан за активирање имуног система", наводи Гајслер у чланку објављеном у часопису „Сајенс".

Највећи део витамина Д организам производи као природни нуспродукт коже изложене сунцу, па отуда и његово помало песничко име „витамин Сунца".

Та важна супстанца такође се може наћи у рибљем уљу, јајима и масним рибама као што су лосос, харинга и скуша.

Готово половина светске популације пати од мањка витамина Д па научници упозоравају да проблем постаје све израженији како људи све више времена проводе у затвореном простору.

Састојак нових вакцина

Чланови Гајстеровог истраживачког тима указују да откриће нуди много неопходних информација о имуном систему и може бити посебно корисно у трагању за новим вакцинама.

„Све ово је важно не само у борби против болести већ и у третирању антиимуних реакција организма и одбацивању пресађених органа", нагласили су дански имунолози.

Активност Т-ћелија врло брзо достиже размере неке врсте „експлозије" и као што се боре против болести такође могу грешком да нападну и сам организам. То је нарочито опасно после трансплатације неког органа, када Т-ћелије могу да „нападну" нови орган сматрајући га „страним агресором".

Такође, у случају аутоимуних обољења хиперосетљиве Т-ћелије могу грешком делове ћелија самог организма сматрати претњом и тада натерати организам да нападне самог себе.

Гајслер закључује да до сада није обављено истраживање којим би се дефинисало која је дневна потреба организма за витамином Д, али према важећим препорукама, најбоље је уносити између 25 и 50 микрограма.