Колико су јаја заиста здрава

Жуманце је чудо

Жуманце чини јаје посебним. У њему се налази већина витамина, међу њима и Б12, који постоји само у намирницама животињског порекла. Жуманце је пуно и минерала, попут гвожђа и цинка.

И највећи део протеина налази се управо у жуманцету – око 60 одсто више него у беланцету. Протеини из јаја су нарочито високог квалитета, што значи да организам може да их искористи готово у потпуности.

Једно јаје садржи и масноће – између 180 и 220 милиграма холестерина. Наш организам сам производи чак четири пута више.

Холестерин је у основи животно важна масноћа у крви и важан градивни елемент ћелија и витамина.

Постоје две врсте холестерина. ХДЛ – преноси вишак холестерина из крвних судова у јетру, и често се назива добар холестерин.

ЛДЛ – може да се таложи у артеријама и повећа ризик од болести срца и крвних судова.

„Знамо да је ЛДЛ холестерол у крви фактор ризика за одређене облике кардиоваскуларних болести, на пример за такозвану атеросклерозу, односно закречење крвних судова“, каже професор Стефан Лорковски са Универзитета Фридрих Шилер у Јени.

„Препоруке кажу да се дневно не би требало унети више од 300 милиграма холестерина“, каже нутриционисткиња Жанин Хенкел-Оберлендер, професорка биохемије исхране на Универзитету у Бајројту.

Да ли холестерин из јаја представља проблем?

То одговара отприлике једном и по јајету дневно, ако се холестерол уноси само из јаја. Међутим, холестерол се налази и у другим намирницама животињског порекла, попут путера, меса или млечних производа.

Исхрана утиче, пре свега, на количину холестерина која се може таложити у организму. Но, тај утицај се данас процењује нешто мањим него раније, каже нутриционисткиња Хенкел-Оберлендер.

„Раније се сматрало да је исхрана пресудан фактор који одређује ниво ЛДЛ холестерина. Данас знамо да то није баш тако.“

Према садашњим сазнањима, исхрана утиче са око 25 одсто, док се раније процењивало да тај утицај износи око 50 процената.

„Генетска компонента је знатно већа од компоненте исхране“, каже Хенкел-Оберлендер. Код сваке четврте до седме особе постоје одступања у метаболизму холестерина, која су вероватно генетски условљена. Ко има повишен ниво холестерина, требало би да води рачуна о уносу јаја – иако је тај ниво у великој мери генетски условљен.

Да ли јаја помажу у изградњи мишића?

Велико кокошје јаје садржи око седам до осам грама протеина. Оно обезбеђује и аминокиселину леуцин, која је важна за изградњу мишића.

Међутим, тих хранљивих материја има и у махунаркама, орашастим плодовима и житарицама, на пример у овсеним пахуљицама. „Због тога не морате да једете јаја“, каже стручњак за исхрану Лорковски.

Протеини и аминокиселине најбоље доприносе изградњи мишића када се мишићи додатно оптерећују тренингом. Ипак, често се уноси превише протеина, упозорава Лорковски.

„Не морате сваког дана да попијете шејк са десет сирових јаја.“

Посебно код производа са високим садржајем протеина, попут протеинских чоколадица или напитака, уносе се велике количине које организам не може у потпуности да искористи.

Нутриционисткиња Хенкел-Оберлендер објашњава: „Тај протеин једноставно наставља пут кроз црева. У дебелом цреву ферментише, што може да изазове бол у стомаку, надимање и пролив.“

Може ли превише протеина да оптерети бубреге?

Код здравих људи конзумирање јаја по правилу не изазива проблеме са бубрезима. Међутим, код особа код којих већ постоји почетно оштећење бубрега велика количина протеина – нарочито из прерађених производа са високим садржајем протеина – може додатно да оптерети бубреге. Организам мора да се ослободи вишка протеина и нарочито азота који се у њима налази.

„У бубрезима се тада ствара много урее“, објашњава Хенкел-Оберлендер. „То добро функционише код здравих одраслих особа које пију довољно течности. Али код пацијената са бубрежном инсуфицијенцијом или оштећењем бубрега, за које можда још ни не знају, то заиста може да допринесе даљем слабљењу функције бубрега.“

Код здравих људи, међутим, нема доказа да исхрана богата протеинима оштећује бубреге.

Све зависи од индивидуалног здравственог ризика

Конзумирање јаја се у научним студијама увек изнова доводи у везу са болестима срца и крвних судова, као и са можданим ударом. Међутим, често је реч само о назнакама.

„Више великих анализа до сада није показало јасне доказе да постоји стварна повезаност са болестима срца и крвних судова или са повећаним ризиком од смртности“, каже Хенкел-Оберлендер.

Велике студије, попут оних које спроводи Харвардова школа јавног здравља „Чан“, често испитују конзумирање једног јајета дневно и притом не налазе снажну директну повезаност са болестима срца и крвних судова.

С друге стране, особе са дијабетесом типа 2 или са проблемима са бубрезима и јетром требало би да обрате пажњу на конзумирање јаја.

„Већ годинама имамо податке који показују да је код особа са дијабетесом типа 2 конзумирање јаја чешће повезано са повећаним кардиоваскуларним ризиком“, каже Лорковски. У том случају је, дакле, већи ризик од болести срца и крвних судова.

„Све зависи од индивидуалног кардиоваскуларног ризичног профила“, додаје Лорковски.