Зашто је важна кардиолошка рехабилитација и шта све подразумева та врста опоравка

О томе како да се лече болести срца, и колико рехабилитација помаже, за РТС су говорили др Снежана Костић, директорка Института за рехабилитацију и др Мојсије Анђић, кардиолог, начелник кардиолошке рехабилитације у Институту у Сокобањској. Статистика опомиње – у Србији од кардиоваскуларних болести годишње премине 52.330 људи, односно сваки други преминули је због болести срца.

„Да поједноставимо, пола људи, значи 50 одсто људи умире од кардиоваскуларних болести. Остало су малигне болести, хронична опструктивна болест плућа и остали. Значи то је јако битно да препознамо, значи, значај ових болести и да кажем уз неке редовне контроле и примарну и секундарну превенцију. Значи, морамо да знамо шта је примарна превенција, значи да препознамо све факторе ризика које доводе до ових болести и да спречимо да се та болест не деси. У случају да се тако нешто деси, значи да се догоди инфаркт миокарда или цереброваскуларни инзулт, значи, ми онда прелазимо у другу фазу, значи у секундарну превенцију, значи да те факторе ризика смањимо“, рекао је др Анђић.

Светске студије показале су да кардиолошка рехабилитација смањује смртност за 25 процената.

„Немамо ту дилему уопште да је ух рехабилитација, значи да физички тренинг је тај, као кључни део кардиолошке рехабилитације, доводи до ух смањења значи смртности, и самим тим и смањује факторе ризика, значи индиректно. А нисам поменуо који су фактори ризика, значи то су пре свега артеријска хипертензија, значи пушење, дијабетес мелитус, гојазност. Има неке факторе ризика на које не можемо да делујемо, значи то су пре свега, наслеђе и ту не можемо да делујемо, али је суштина да на оне које можемо да делујемо да апсолутно се томе посветимо“, додао је доктор Анђић.

Докторка Снежана Костић изјавила је да у Институту прате светске водиче и препоруке: „Три недеље имате овај право, после таквог немилог догађаја као што је инфаркт срца или операција на срцу, да проведете код нас. Осим нас, рехабилитацијом кардиолошком се бави само Нишка Бања. Ето то је за грађанство, да треба да искористи своју шансу. Имамо најмодерније Шилерове бицикле на којима се ради дозиран тренинг, уз надзор стопостотни терапеута сваког момента. Јер то су ризични пацијенти“.

Истиче да је најважнија едукација пацијента и чланова његове породице, како би се утицало на то да се немили догађај понови.

Говорећи о томе која стања или операције захтевају дужу рехабилитацију, др Костић наводи да су у питању цереброваскуларни инзулт; мождани удар, у народу познат као шлог, који добија по правилнику већи број дана – 45, јер је опоравак аутоматски тежи. После свежег шлога или свеже операције или неке свеже саобраћајне несреће, неуролошка рехабилитација је најтраженија и најскупља.

Доктор Анђић додаје да, када се прича о савременим кардиолошким рехабилитацијама, Србија прати новине: „Сваке године излазе неке нове препоруке којих морамо да се придржавамо и пратимо. То су пре свега новине уопште у дозирању физичког тренинга, јер физички тренинг је лек, али као и сваки лек мора правилно да се дозира да не би дошло до неких нежељених ефеката“.

Без добре неге нема добре рахабилитације

Читав процес рехабилитације подразумева тим професионалаца међу којима су не само терапеути већ и логопеди.

„Наравно да је на челу тима лекар који је специјалиста, да ли интерниста или физијатар, али и улога физиотерапеута је јако важна, а наравно и медицинске сестре, јер без добре неге немате ни рехабилитацију. И оно што је важно за та занимања је да они у ствари проводе времена више са пацијентом, и самим тим, није њихова само улога та која им пише у опису радног места. Они морају да буду и добри психолози и инструктори, је ли, морају да бодре тог пацијента, а опет само до неке одређене границе, да му не уливају неку лажну наду, јер то је све мач са две оштрице“, објаснио је доктор Анђић.

Докторка Костић каже да рехабилитациони центар кардиолошки део има у Београду, а остатак у Младеновцу. „Селтерс је тај наш други организациони део. Близина Београда чини своје, Београд је што јесте, ја не волим да кажем, али јесте огромно тржиште зато што је огроман град, тако да се код нас, нажалост или на срећу, тражи место више. Тако да ми, овај, срећући се са најтежим пацијентима, јер то су често и директни преводи из Светог Саве или са ортопедије након уградње вештачког зглоба кука и колена, онда се опет може урадити и директан превод. Тако да онда наступа наших пет минута, да се за што краће време постигне што више“.

Рехабилитација подразумева да пацијент не само вежба, него и да научи те вежбе да спроводи код куће јер је важан континуитет.

„Тако да је наш задатак да их научимо те вежбе и да дамо одређене савете што се тиче физичке активности. По свим препорукама би требало да сви људи вежбају 150 минута недељно неког умереног физичког тренинга да би имали корист уопште од физичког тренинга. Али пазите, сваки тренинг је индивидуалан. Значи не можемо, имамо неке опште принципе, али нисмо сви исти. Неко има коморбидитете, неко је старији, неко је млађи, неко је физички спремнији. Тако да за сваког правимо посебан план“, додала је.

„То су неки, кажем, основни савети којих пацијенти би требало да се придржавају да не би дошли опет у ситуацију да добију неки нови кардиоваскуларни догађај“, истакао је др Анђић.