Протеини изнад свега – нове смернице исхране и шта кажу стручњаци

„Добра страна нове пирамиде јесте што је стављен акценат на протеине, не само животињског, већ и биљног порекла. Похвално је што је у основу пирамиде уврштена физичка активност која је неопходна за одржавање здравља, као и добра хидратација и редовност оброка“, наводи Ивана Грујић, из Саветовалишта за правилну исхрану Дома здравља Савски венац.

Са друге стране, не слаже се са новим смерницама које укључују доста засићених масти, о којима се мора водити рачуна.

Пирамида исхране, како каже, треба да буде оквир, а да се људи ње слепо држе.

Кардиолог Института Дедиње, професор Петар Оташевић, сматра да људи треба да се држе здраворазумских принципа.

„Уколико знамо да шећер није добар за нас, избегавајте га. Исто тако и за алкохол и за много других ствари. Сви знамо да су протеини и поврће нешто што треба да конзумирамо и сви знамо да треба да будемо физички активни. Овакве пирамиде јесу смернице, али је до нас да развијемо сопствене образце и правила исхране и начина живота“, истиче Оташевић.

Чињеница да Србија спада међу високоризичне европске земље по стопи обољевања од кардиоваскуларних болести говори о томе навике људи у Србији нису баш најбоље.

„Студије показују да се број млађих особа које имају кардиваскуларне проблеме повећава за пет до шест одсто сваке године, што је вероватно последица тога да се хипертензија развија у све млађој животној доби, а наше здравствене навике су све неадекватније. То онда долази на наплату раније током живота“, додаје Оташевић.

Гошћа Дневника каже да је јако важно што раније почети са здравим навикама, јер оне касније доносе здравље на друже стазе.

„И код старијих и код деце има све више проблема. Код старијих са гојазношћу, дијабетесом типа два, хипертензијом, док је код младих то гојазност, анемија, инсулинска резистенција. Едукација људи је основ за напредак и будуће здравље“, закључује Грујићева.