Колико хладноћа заиста утиче на то да се брже разболимо

Да ли је превише времена проведено напољу у хладним данима кривац за кашаљ и цурење из носа? Стручаци кажу – Не баш. „Прехладе су чешће зими, али готово сигурно је у питању корелација, а не узрочност“, каже Џон Трегонинг, професор имунологије на Империјал колеџу у Лондону.

Један маргинални фактор је да УВ светлост може убити вирусе. Кијање напољу лети, на пример, може изложити вирусне капљице сунчевој светлости, што може деактивирати вирус, док брже испаравање узрокује његово исушивање.

Али главни покретач је понашање: у хладнијим месецима проводимо више времена у затвореном простору са лошијом вентилацијом и у ближем контакту са другима.

Подаци из пандемије ковида-19 показују колико је важан људски контакт: многи други вируси су углавном нестали јер људи нису били у интеракцији

„Различити вируси прехладе и грипа достижу врхунац у различито време током зиме“, каже Трегонинг, аутор књиге Живети заувек? Водич за здравље, старење и смрт радозналог научника.

„Риновирус достиже врхунац када се деца врате у школу и шире клице по малим учионицама. РСВ – још један вирус прехладе који је озбиљан код старијих особа и беба – достиже врхунац око Нове године.“

Подаци из пандемије Ковид-19 указују на то да су многи други вируси углавном нестали током изолације јер људи нису били у интеракцији. Један сој грипа је чак изумро због немогућности ширења.

Уз то, екстремна хладноћа може утицати на вашу подложност вирусима. „Ако вам је стално хладно, губите калорије и бивате исцрпљени, били бисте склонији инфекцији“, каже Трегонинг.

Студије такође показују да риновируси мало боље расту на нижим температурама, а способност тела да се брани од вируса је благо смањена на хладнијем ваздуху.

Шта је онда најефикаснија заштита? Вакцинација против зимских вируса као што су грип и РСВ. „Вакцине не само да спречавају инфекцију – оне имају и шире користи, попут смањења ризика од срчаног удара“, каже Трегонинг.