Празнично срце – коктел стреса, хране, алкохола и непажње може бити смртоносан

Празници су време радости, окупљања и богате трпезе, али често и тренутак када заборавимо да слушамо сопствено тело. Срце тада ради под додатним оптерећењем – због стреса, хране, алкохола, хладноће. Празницима се треба радовати и славити, али умерено и без губљења контроле, а посебну пажњу треба да обрате пацијенти са постојећим факторима ризика.

Постоји синдром „празничног срца“. То није болест, већ скуп проблема који могу настати када се организам изложи ризицима који нису уобичајени.

„У празничном периоду карактеристично је да има више емоција и стреса. Много више и брже се једе, а долази и до повећане конзумације алкохола, често и неконтролисано. Чешће изненада изађемо напоље. Једноставно, током празника губимо контролу и излажемо свој организам и срце повећаном оптерећењу“, каже кардиолог, др Драган Симић.

Најугроженији су људи са коронарном болешћу, ангином пекторис, па онда људи са стентовима и бајпасовима. Наравно, они са хипертензијом, која баш у оваквим периодима варира и долази до неконтролисаних скокова. Осим њих, угрожени су и пацијенти са аритмијама.

Сви они, истиче, морају да воде рачуна.

„Са друге стране, ту су пацијенти високог ризика. То су гојазни људи, дијабетичари, они са хипертензијама који не знају да их имају, као и сви који нису ни у каквој физичкој форми. Све су то пацијенти који још на прави начин нису дијагностиковали здравствене проблеме и они су у повећаном ризику јер само мисле да су здрави“, наводи Симић.

Ред стреса, ред хране, ред алкохола

Велики „проблем“ код празничних окупљања нису само храна и пиће, већ стрес. Окупљање људи, организација, стрепња да ли ће све протећи како треба.

Колико год да је повод леп, несумњиво је да је ниво стреса повећан, адреналин се више лучи, срце брже куца, крвни притисак расте, долази до веће шансе за руптуру плака.

Због тога је изузетно важно препознати и најмање симптоме, обавити прегледе и уз дијагностичке методе утврдити да ли постоји проблем.

Пажљиво се излажите хладноћи

Током празника се дешава и да изненада изађемо напоље – да скокнемо нешто да завршимо или докупимо нешто из продавнице.

Када изађемо на хладан ваздух, крвни судови се скупљају, а срце брже куца и оптерећује се. Логично, долази до скока крвног притиска. Та два фактора могу довести до проблема.

Свим пацијентима са постојећим проблемима и стањима се због тога саветује да прелаз на хладан зимски ваздух буде постепен и обавезно да ставе шал преко уста, како би се ваздух мало угрејао пре него што уђе у плућа.

Умереност главу чува

Све то чему се излажемо током празника представља, како каже гост Јутарњег програма, језив ризик, који је потпуно беспотребан.

„Кључна реч током празника је – умереност. Јести више протеина, поврћа, умерено пити, спорије јести, више жвакати. Смањите порције за петину, немојте претеривати са слаткишима, масном и сланом храном“, објашњава кардиолог.

Између оброка се одморити, опустити. Може се мало прошетати. Велики број људи је гојазан, има висок индекс телесне масе, а још током празника добију три, четири, пет килограма.

Ако се препозна било каква нелагодност у грудном кошу у виду бола, стезања, гушења, печења и која се шири на рамена и руке и траје само неколико минута – то је аларм и сигнал да се обавезно оде на преглед.

понедељак, 29. децембар 2025.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом