Крупне зенице: Како дрога осваја Тик-ток

Зенице су им проширене, дрога ради, али ради и камера. Махом су сами у кадру. На Тик-току све више младих показује своја стања под утицајем наркотика. Снимци достижу милионе гледалаца – често под једним хаштагом: #Pingtok.

Оно што се раније дешавало у тајности сада се снима, естетизује и јавно дели – са последицама опасним по живот.

„Откад сам почела да подижем свест о зависности на Тик-току, добијам много порука. И то је заиста застрашујуће јер су често од малолетника“, рекла је инфлуенсерка Сара (26) за DW.

Она је сама са 15 година постала зависна од дрога. Данас користи Тик-ток како би едуковала друге о зависности и превазилажењу. Многи њени пратиоци, који су преко Тик-тока дошли у контакт са дрогама, још су млађи.

„Немају с ким да разговарају о томе – а неки од њих ми пишу заиста интензивне ствари о својим искуствима и траумама“, каже Сара.

Једним кликом до дроге

Тик-ток показује колико је младима лако да дођу у контакт са садржајем повезаним с дрогама.

Брза претрага хаштага #Pingtok је све што је потребно – и видео-снимци тинејџера под утицајем дрога појављују се један за другим. Што дуже скролујете, алгоритам приказује све више исечака.

На питање DW зашто „Тик-ток“ не предузима снажније мере против ширења таквог садржаја, портпарол „Тик-тока“ је рекао:

„Безбедност и добробит наше заједнице наш су приоритет. Забрањујемо приказивање, оглашавање или продају дрога или других контролисаних супстанци и уклањамо их са платформе – више од 99 одсто садржаја који крши ова правила буде уклоњено пре него што буде пријављено“, тврди он.

Шта стоји иза Пингтока

Али Пингток показује колико је лако заобићи та правила. Корисници говоре у шифрама. Користе емотиконе, звукове и нове изразе како би избегли речи које алгоритам зна и уклања. Уместо да приказују видљиву употребу дрога, на пример, приказују само своје проширене зенице.

Отуда потиче и израз Пингток. „Пинг“ је сленг за узимање дроге МДМА. Овај такозвани алгоритамски језик, познат и као „алгоговор“, отежава јасно препознавање садржаја – и његово брзо уклањање.

Чак и када су изрази блокирани, корисници се брзо прилагођавају: хаштаг #Pingtok сада је блокиран од стране „Тик-тока“. Сада круже варијације попут #Pingtokk или #Pintok.

Дилери на Тик-току

Истовремено, Тик-ток постаје неформално тржиште. „Више не морате ни да изађете из куће. Можете добити све што желите – директно у своју собу“, каже инфлуенсерка Сара.

Поглед у одељке са коментарима испод видеа показује на шта мисли.

Тамо се налазе упити попут „Ко продаје?“ или „Треба ми нешто у Берлину“, који изазивају директне одговоре продаваца.

Трговци сигнализирају спремност на продају симболима попут утикача за пуњење, а затим позивају кориснике у чет-групе на апликацији Телеграм.

Публицитет мења употребу дрога

Млади су одувек експериментисали с дрогама. Али публицитет мења све, каже Сара. Раније би, каже, навлачили завесе и тајно с другима користили дроге. Данас укључују камере и узимају дроге сами – због кликова на Тик-току.

Према подацима немачке криминалистичке полиције, смртни случајеви повезани с дрогама готово су се удвостручили у последњих десет година. Међу особама млађим од 30 година, број смртних случајева порастао је за 14 одсто у 2024. години.

Студије из САД такође показују да се више од две трећине смртоносних предозирања дешава код куће – често зато што нема никога ко би могао да интервенише.

Директна веза с трендовима на Тик-току није доказана. Међутим, стручњаци упозоравају да изолација и изложеност садржајима повезаним с дрогама на друштвеним мрежама могу учинити употребу дрога опаснијом.

Владе разматрају забране друштвених мрежа

На међународном нивоу расте политички притисак на друштвене мреже. Неке владе желе боље да заштите младе од штетног садржаја.

У децембру је Аустралија постала прва земља на свету која је увела забрану друштвених мрежа за особе млађе од 16 година.

Шпанија је прва земља у Европској унији која је најавила да ће увести исту меру. Велика Британија, Данска и недавно Француска такође планирају слична ограничења.

ЕУ тренутно испитује да ли платформе адекватно испуњавају своје обавезе у вези са заштитом малолетника и разматра ограничења приступа. Али да ли су забране заиста решење?

Није све величање

„Постоји страна која се често занемарује у расправи о употреби дрога и друштвеним мрежама“, каже истраживачица Лејла Боузуба за DW. „Наиме, сви људи који користе ове платформе како би пронашли подршку – а то нема никакве везе с величањем дроге.“

Боузуба и њен тим анализирали су стотине Тик-ток снимака на тему употребе дрога. Тврде да се више од половине садржаја бави превенцијом, опоравком или тражењем помоћи.

Паушално уклањање свих садржаја или забрана платформе могла би за ове циљне групе бити опасна, сматра Боузуба. „Не желимо да људима пресечемо ову линију спаса, док истовремено изузетно строго модерирамо садржај.“

Превенција се сада одвија онлајн

То је и Сарин приступ. Она данас не користи Тик-ток за величање дрога, већ за упозоравање на последице зависности.

„Повереници за дроге и социјални радници требало би да буду спремни на чињеницу да се већина ствари данас дешава онлајн“, каже Сара. „Добро је изаћи на улице или у школе. Али морају пратити и онлајн сферу – нарочито зато што су многи корисници тамо малолетни.“