Органи генетски модификованих свиња као нова нада – може ли ксенотрансплантација надмашити људске органе

Водећи хирург који стоји иза клиничког испитивања трансплантације свињских бубрега живим људима рекао је да би једног дана овај вид трансплантације могао да буде успешнији од оних од људских донора.

Др Роберт Монтгомери, директор Института за трансплантацију на Универзитету Њујорк Лангон, истиче је да је прва оваква трансплантација у оквиру испитивања већ извршена, а да се друга очекује у јануару. Очекује се да ће шест пацијената у почетку примити свињске органе, који су генетски модификовани како би се смањило одбацивање од стране људског тела.

Уколико Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) да одобрење, испитивање ће бити проширено на још 44 трансплантације.

Овај приступ, назван ксенотрансплантација, има за циљ решавање проблема несташице људских органа.

Према подацима Националне здравствене службе за крв и трансплантацију (NHS Blood and Transplant), само у Великој Британији је више од 12.000 људи умрло или је уклоњено са листе чекања за трансплантацију у последњих 10 година пре него што су добили нови орган.

Учесници новог испитивања или не испуњавају услове за трансплантацију људског бубрега или су на листи чекања за такав орган, али се сматра да је већа вероватноћа да ће умрети или остати без трансплантације у року од пет година него што ће га добити.

„Истина је да никада неће бити довољно људских органа“, напомиње др Монтгомери за Гардијан.

Хирург говори и из личног искуства. Није само пионир у области трансплантативне хирургије и једна од најутицајнијих особа по оцени часописа Тајм у 2025. години, већ је наследио и срчано обољење звано дилатативна кардиомиопатија, које је убило његовог оца и брата. Након што је Монтгомери доживео седам срчаних застоја – од којих је један резултирао једномесечном комом – и њему је 2018. године трансплантирано срце.

„Мислим да сви заиста знају да имамо страшан проблем са рационализацијом органа јер постоји такав недостатак залиха. Али осим ако нисте били у позицији некога ко чека трансплантацију, не разумете у потпуности колико је мало вероватно да ћете добити трансплантацију на време.“

Монтгомери је био пионир у новим приступима повећању понуде људских органа, укључујући трансплантацију бубрега методом домино-упаривања. То практично значи да се живи донор чији бубрег није компатибилан са очекиваним примаоцем упарује се са другим пацијентом, чији се сопствени некомпатибилни донор затим упарује са другим пацијентом и тако даље, стварајући ланац донора и прималаца који повећава доступност компатибилних органа.

Монтгомери је такође био лидер у коришћењу органа од донора са хепатитисом Ц, лечећи примаоце лековима како би се уклонила настала инфекција, па је чак прихватио срце позитивно на хепатитис Ц за сопствену трансплантацију срца.

Али је истиче да су потребни други приступи.

„Пошто сам провео каријеру покушавајући да постепено повећам број доступних људских органа, схватио сам да једноставно не напредујемо толико, бар не значајно”, наглашава. „И сваки напредак који смо постигли некако је избрисан стално растућим бројем људи који чекају на трансплантацију.“

Иако идеја о ксенотрансплантацији постоји већ деценијама, Монтгомери напомиње да су се нека недавна открића показала кључним – укључујући и могућност стварања генетски модификованих свиња.

Монтгомери је 2021. године извршио прву трансплантацију органа са генетски модификоване свиње на човека. Иако је прималац бубрега била особа са можданом смрћу, Монтгомери сматра да је то важан корак, који показује да органи нису одмах одбачени и пружа кључне податке о безбедности који су отворили врата за употребу код живих људи.

Додаје да је чак могуће да органи генетски модификованих свиња на крају постану супериорнији од људских за трансплантацију, са могућношћу даљих генетских модификација како би се одбацивање смањило. „Они би могли бити супериорнији у неком тренутку јер их можемо стално модификовати да бисмо их учинили бољим, док то не можете учинити са људским органом“, објашњава хрирург.

Студије истраживача, укључујући Монтгомерија, показале су да трансплантација тимуса свиње – органа који учествује у развоју и селекцији имуних ћелија – заједно са бубрегом такође може побољшати толеранцију, повећавајући могућност да се на крају смањи или чак елиминише потреба за лековима против одбацивања. „Још нисмо стигли до тога, али зато радимо та истраживања.“

Иако је ново клиничко испитивање прво које се спроводи ксенотрансплантацијом, свињски органи су претходно трансплантирани неколицини људи, од којих је већина већ била тешко болесна.

Неким од ових пацијената су потом морали бити уклоњени органи, а други су умрли, мада не нужно од компликација везаних за трансплантацију. Међутим, Монтгомери каже да постоје два жива примаоца свињских бубрега који и даље имају те органе.

Напомиње да су бубрези и срце перспективни органи за ксенотрансплантацију, док су плућа компликованија. „Када је јетра у питању, још увек је мистерија да ли ће функционисати“, наводи хирург и признаје да не би био против тога да и њему буде пресађено свињско срце.

„Следећи пут, ако будем и даље здрав и жив, свакако бих то размотрио“, рекао је. „Имам децу која имају исту генетску болест као и ја и свакако стално мислим на њих и желим да имају више могућности него што је имао мој тата, или мој брат или ја.“