Не брините због преједања током празника – породична славља не хране само наше тело

Свима нам је познат тај осећај преједања – тренутак када се у једном тренутку осећамо пријатно и задовољно, а у следећем непријатно сити. Поред те физичке нелагодности, код многих се јавља и осећај кривице због тога што су појели више него што су желели или очекивали.

Физички и психолошки притисак празничних оброка може бити веома изазован. Ипак, дијететичарка Брин Бидер, предавач на Универзитету у Мајамију, наводи да наше тело зна шта да ради са том додатном храном и пићем и да наше опште здравље и благостање дефинише много више фактора од неколико дана уживања у храни.

У ствари, искуство једења и дељења хране игра и веома важну улогу у стварању трајних, позитивних успомена на празничну сезону.

Зато нам разумевање начина како функционише процес варења, може помоћи да се после обилног оброка осећамо мало мање стресно.

Успоравање варења

Храна се састоји од три главна макронутријента: угљених хидрата, протеина и масти. Наш гастроинтестинални тракт користи и механичке и хемијске процесе да разгради ове хранљиве материје у њихов најједноставнији облик како би могли да се апсорбују и користе за енергију, поправку и обављање биолошких функција.

Када се нађемо пред обилном славском вечером, сигурно ћемо појести више свих макронутријената него обично, у краћем временском периоду. Већој количини хране биће потребно мало више времена за варење, што значи да ће се спорије кретати кроз наш гастроинтестинални тракт.

Протеини и масти се такође природно дуже разграђују. Док храна богатија угљеним хидратима, даје брз налет енергије, додавање више хране богате протеинима и мастима, попут јаја или меса, обезбеђује енергију која дуже траје.

У овом случају, спорији процес варења заправо може бити користан за стабилну енергију и контролу апетита.

Физичка нелагодност

Наш систем за варење ће наставити да ради без обзира на то колико је оброк велики. Уместо тога, питање је колико ће дуго трајати варење и да ли то може да изазове неку привремену нелагодност успут.

Када једемо, наш желудац се растеже како би примио храну коју уносимо. Док желудац ради на томе да садржај хране проследи у танко црево, постоји повећана вероватноћа горушице – повратног тока киселог садржаја желуца који може изазвати осећај печења у грудима или киселкаст укус у устима.

Вишак хране такође може довести до болова у стомаку, мучнине, гасова и надимања, као и општег осећаја тромости.

Чак и пре првог залогаја, наше тело почиње да се припрема за варење. Први поглед и мирис хране повећавају производњу пљувачке и желудачне киселине у нашем телу у очекивању онога што следи.

Када је оптерећење веће него обично, тело привремено троши више енергије да би подстакло процес варења, како на разградњу макронутријената, тако и на апсорпцију тог горива за каснију употребу. Као резултат тога, типично је да се осећамо уморно и тромо после обилног оброка.

Како бисмо смањили физичку нелагодност током варења, требало би да будемо у усправном положају после оброка. Лежање може бити примамљиво, али може да повећа бол у стомаку и ризик од горушице.

Треба да дамо нашем телу времена и да пустимо да гравитација ради у нашу корист, тако што ћемо остати у усправном положају најмање два до три сата после јела.

Шетња од 10 до 15 минута такође може бити корисна за процес варења, јер ће повећати контракције желуца и укупан проток крви у гастроинтестиналном тракту. Ово заузврат може ефикасније померити храну из желуца у танко црево.

Превазилажење кривице због преједања

Један дан уживања само по себи неће изазвати трајно повећање телесне тежине или трајне промене у нашем физичком здрављу. Али понављајући обрасци кривице због хране могу временом довести до нездравог односа према храни.

Поред варења, начин на који размишљамо и говоримо о храни може бити подједнако важан као и то како се осећамо после јела. Храна нема моралну вредност, а ипак је лако упасти у навику да се храна етикетира као „добра“ или „лоша“. Овај начин размишљања се често појављује током празника.

Врло често чујемо себе или друге како кажу: „Био сам добар цео дан, па могу да једем више вечерас“ или „Прекршићу правила и појешћу и торту“. Начин на који говоримо о храни директно обликује како се осећамо у вези са њом и према себи.

Храна такође може донети позитивне емоције и лепе успомене. Када наше тело препозна јаку емоцију повезану са мирисом хране, емоционални центар нашег мозга – амигдала – алармира део мозга који формира и чува дугорочна сећања, наш хипокампус. Ово објашњава зашто нас мирис бакине пите враћа у детињство.

Зато, саветује Бидерова, током предстојеће сезоне слава и празника, требало би мање да бројимо калорије, а више друштво, смех и мирисе и укусе који ове традиције чине посебним.

„Једите храну која вам доноси утеху и повезаност, храните више од самог свог тела“, поручује нутриционисткиња.