Нису само гадне – бубашвабе у домовима потајно трују ваздух ендотоксинима

Истраживачи са Државног универзитета Северне Каролине открили су да веће најезде доносе и више токсина, посебно од женки бубашваба. Када су се после дезинсекције штеточине елиминисале, и нивои алергена и ендотоксина нагло су опали.

Открића истичу да је сузбијање штеточина кључно за чистији и здравији ваздух у затвореним просторима.

Истраживачи са Државног универзитета Северне Каролине утврдили су јасну повезаност између обима најезде бубашваба у домовима и количине алергена и бактеријских токсина познатих као ендотоксини који се налазе у унутрашњем простору.

Ендотоксини су фрагменти ћелијског зида бактерија који се ослобађају када бактерије угину. Пошто бубашвабе конзумирају широк спектар храњивих материја, поседују разноврсну цревну микробиоту. Претходне студије показале су да ови инсекти избацују велике количине ендотоксина преко свог измета.

Иако их и људи и кућни љубимци могу производити, истраживачи су открили да је значајан део ендотоксина пронађених у кућној прашини потицао из фекалија бубашваба.

„Ендотоксини су важни за људско здравље, јер је показано да њихово удисање изазива алергијске реакције. Ранија истраживања у америчким домовима показала су да су нивои ендотоксина много већи у домовима где су сами станари пријавили присуство бубашваба; та повезаност је јача у домовима са ниским примањима него у породичним кућама“, рекао је Коби Шал, истакнути професор ентомологије Блантон Џ. Витмајр на Државном универзитету Северне Каролине и један од коаутора студије.

Како је спроведено истраживање

Истраживање је спроведено у вишепородичним стамбеним комплексима у Ралију, Северна Каролина. Научници су мерили степен најезде, уз ниво алергена и ендотоксина у сваком домаћинству. Да би успоставили почетна мерења, узорци седиментне и ваздушне прашине сакупљени су пре почетка било каквог третмана.

Резултати су показали да су заражени домови садржали високе количине ендотоксина, при чему су женке бубашваба производиле отприлике двоструко више него мужјаци.

„Женке једу више од мужјака, па се самим тим из њиховог измета ослобађа више ендотоксина“, објаснила је Мадхави Какуману, истраживач на Државном универзитету Северне Каролине у Шаловој лабораторији и коауторка рада. Додала је и да кухиње обично садрже више ендотоксина него спаваће собе, јер бубашвабе тамо имају обиље хране.

Тестирање ефикасности сузбијања штеточина

Инфицирани станови подељени су у две категорије: нетретирани и они који су добили професионалну дезинсекцију ради уклањања бубашваба. Истраживачи су укључили и контролну групу станова без најезде. Узорци прашине и инсеката поново су прикупљени након три и шест месеци.

Домови који нису били третирани константно су показивали висок ниво и алергена и ендотоксина током читаве студије. Насупрот томе, већина станова у којима је извршена дезинсекција била је очишћена од бубашваба и показала значајно смањење алергена и ендотоксина.

„Када елиминишете бубашвабе, елиминишете и њихове алергене. Мало смањење броја бубашваба не снижава ниво алергена, јер преостале живе бубашвабе настављају да их испуштају. Ендотоксини су се значајно смањили у домовима где су бубашвабе елиминисане. Ова студија показује да су бубашвабе најважнији извор ендотоксина у зараженим домовима“, рекао је Шал.

Шал је навео да ће будућа истраживања испитивати како алергени бубашваба и ендотоксини делују у животињским моделима астме, као што су мишеви.

„Постоји индикација да астма може бити тежа због интеракције алергена и ендотоксина. Желимо да видимо да ли је то заиста случај код мишева“, навео је Шал.