Обавезна вакцинација – право државе или право избора

Док једни сматрају да је то кључ заштите јавног здравља, други доводе у питање личне слободе и безбедност вакцина. Да ли број вакцинисане деце опада?

Вакцинација је једно од највећих достигнућа савремене медицине. Иако је њена ефикасност и безбедности научно потврђена, међу родитељима и даље постоје страхови и дилеме. У Србији, вакцинација деце почиње још у породилишту.

„Вакцинација у нашој земљи, према Закону за заштиту заразних болести и правилнику, обавезна је против туберкулозе, хепатитиса Б, дифтерија, тетануса, великог кашља, дечје парализе, хемофилса, инфлуенца типа Б. морбила – малих богиња, рубеоле, заушака, као и против пнеомокока. У иностранству се дају и друге вакцине које су код нас препоручене,али су у неким високоразвијеним земљама и обавезне. Као што су против варичеле, против хуманог папилома вируса, против рота вируса“, рекла је др Анета Јовановић, педијатар.

И поред доступности и препорука, број вакцинисане деце опада због страха и дезинформација. Последице могу бити озбиљне, што показују и недавне епидемије малих богиња.

„Ту се ми као педијатри и као лекари боримо, а најбоље је да родитељ пита свог изабраног педијатра који прати његовог дете од раног узраста. Најважније је да те информације добију од стручне особе, односно од педијатра, лекара, гинеколога, онколога, а не са интернета јер оне често ноису проверене", истакла је др Анета Јовановић.

Вакцинација деце није само медицинска, већ и друштвена тема. Она нас учи како да као заједница штитимо једни друге - посебно оне најрањивије: бебе, хроничне болеснике и старије особе.

У времену брзих информација, кључни су поверење у струку, доступност тачних података и отворен разговор између родитеља и здравствених радника.