Алергија и географија

Већа је вероватноћа да Американци из Портленда, у савезној држави Орегон, буду алергични на неке врсте хране него Исланђани, али је преосетљивост на рибу, јаја и кравље млеко ретка и код једних и код других, указује једна међународна студија.

Истраживањем, којим је руководио доктор Питер Берни са лондонског Импиријал колеџа, проучена је склоност ка алергијама на храну 4.500 одраслих особа из тринаест западних земаља.

Утврђено је да постоје знатне разлике од земље до земље према проценту становника који су осетљиви на бар једну врсту хране, при чему их, рецимо, у Портленду има око 25 одсто, а у Рејкјавику, главном граду Исланда, мање од осам одсто.

Оно у чему су становници свих земаља обухваћених студијом мање - више слични су врсте хране која изазива алергију.

При том су намирнице које се обично сматрају најкритичнијим за алергију - млеко, јаја и риба - управо међу најређим узрочницима алергије у свим овим земљама.

Истраживачи су тестирали крв испитаника, трагајући за антителима на поједине врсте хране. Тим анализама прецизно се утврђује преосетљивост појединца на неке намирнице, будући да немају сви класичне симптоме алергије као што су шиштање приликом дисања, осип, отоци или проблеми са варењем.

Најосетљивији на неку врсту хране су се, осим Американаца, показали Немци, Италијани и Норвежани, који су били преосетљиви у око 22 одсто случајева.

Најмање алергични на храну су Исланђани и Шпанци, тек 11 одсто, а затим Французи и Британци, њих 14 одсто.

Као храна која најчешће изазива алергију показали су се коштуњаво воће, брескве, рачићи, пшеница и јабуке.

На рибу, јаја и млеко, било је алергично мање од једног процента становништва свих земаља обухваћених истраживањем. Шта више, у САД, Италији, Француској, Аустралији и на Исланду нико није показао преосетљивост на рибу, а у неколико земаља, такође, током истраживања нису забележени случајеви преосетљивости на јаја.

Чак 12 до 15 одсто испитаника из САД, Немачке, Норвешке и Француске било је алергично на лешнике, а просек преосетљивости на ове орашасте плодове, међу становницима свих анализираних земаља, био је изненађујућих седам одсто.

На брескве, рачиће и пшеницу алергично је по око пет одсто становника свих земаља обухваћених студијом.

Будући да постоје знатне разлике у начину исхране становника појединих земаља, па самим тим и у конзумирању неких врста хране, уједначеност налаза од земље до земље представљала је изненађење за истраживаче и показала да обим потрошње неких прехрамбених производа није од утицаја на степен алергичности.

Такође, није утврђена веза између степена осетљивости становништва појединих земаља на алергене из ваздуха, попут полена и прашине, и склоности ка алергијама на храну.

То је, такође, како су навели истраживачи, представљало изненађење и указало да су узроци поменутих врста алергија, барем делимично различити.