Здраве навике боље од пилула

Процењује се да грађани Србије на дијететске производе годишње троше између 50 и 100 милиона евра.

За разлику од лекова, који се строго контролишу, продају додатака исхрани уређује Закон о безбедности хране, донет пре четврт века.

Држава припрема нови, којим ће се боље контролисати промет тих производа.

Када нас добра реклама убеди у свемоћ неког производа често га без размишљања купујемо у апотеци. Јер, тамо се, по правилу, продаје само оно што је испитано.

Милана Дучић из Апотекарске установе Београд каже да рекламе имају велики утицај на пацијенте.

"Наши пацијенти подлежу агресивним рекламама. У рекламама се потенцирају неке ствари које и не стоје", истакла је Дучићева.

Професорка Јагода Јорга, специјалиста за исхрану, каже да потрошачи не сумњају у исправност неког производа уколико постоји жиг неке државне институције.

"Сваки човек који уђе у апотеку и види да тај производ стоји иза леђа фармацеута, да је на том производу жиг Института за заштиту здравља,  мисли да је немогуће да ће држава пустити у промет нешто што може бити штетно", рекла је Јорга.

Добар маркетинг и недовољна информисаност грађана, добитна је комбинација за велике компаније које остварују профит.

Вукосава Стевановић из Удружења "Фрамцеутско језгро" истиче како је циљ произвођача дијететских производа профит, а не здравље грађана.

Циљ је профит, а не здравље

"Има једна ствар која свим грађанима треба да буде јасна - фармацеутска индустрија, произвођачи дијететских производа, све је то привреда. Њихов циљ је профит, а не здравље грађана", објаснила је Стевановићева.

Иако свесни да без муке, нема резултата, потрошачи су ипак склони да поверују да њихову слабост може да исправи магични производ.

На пример, да мршавите док спавате или док једете, па чак и да престанете да пушите и пре него што оставите цигарете.

Милана Дучић наглашава да пилуле не решавају лоше навике.

"Наше лоше навике не можемо лечити пилулама. Нико не може таблетом да промени своју лошу навику", истакла је Дучићева.

У сукобу профита и етике, односно привреде и медицине, држава новим законом покушава да заштити грађане, строгом контролом промета дијететских производа.

Професор Иван Стаменковић из Комисије за израду закона о безбедности хране каже да ће сваки дијететски суплемент морати да има решење које издаје Министарство здравља.

"Предвиђена је регистрација дијететстских суплемената. Сваки дијететски суплемент ће као и лек морати да има решење које издаје Министарство здравља".

Међутим, састав производа неће бити контролисан, тако да се и нови закон ослања на савест произвођача.

Контролише се само оно што је наведено у декларацији. Међутим, због скупих анализа, немогуће је контролисати све оно што један произвођач може да стави у производ.