Замке болова у леђима

Радни дан је све дужи и све више се живи седећи - у канцеларији, испред компјутера, у кући испред телевизора. Такав начин живота, сматрају стручњаци, главни је кривац све чешћих укочености, напетости у мишићима, бола у леђима, али деформитета кичменог стуба.

Као последица тога јављају се све већи здравствени проблеми, од којих нису изузети ни најмлађи.

Број деце са деформитетом кичменог стуба, у последњих 10 година порастао је за скоро седам одсто, показују подаци Института за јавно здравље „Батут".

И док су некада у ординације долазили углавном старији од четрдесет година, данас се то драстично променило.

Деца проводе пред компјутером више од три и по сата, а када се дода и неколико сати седења у школи, лоше држање, тешке торбе, не изненађује податак да сваки десети школарац има деформитет кичменог стуба. Превентива су кретање и спорт.

„Од малих ногу треба водити рачуна, превенирати деформитете равних стопала, лошег држања јер је то у почетку функционална, а касније структурална промена", упозорава др Радосава Анђелић из Дома здравља „Палилула".

Према њеним речима, у школском периоду јављају се деформитети које у почетку не прате веће тегобе, али такви пацијенти су касније потенцијални инвалиди.

Један од деформитета који је све присутнији код жена је такозвани цервикални синдром који карактеришу болови и укоченост у врату и рамено-лопатичној регији, понекад са ширењем у потиљачни део главе (цервикоцефалгија).

Уколико су оштећења у близини места где нерви излазе из кичмене мождине болови се могу проширити у једну или обе руке, а честа је и појава трњења.

После дуготрајног притиска на нервне завршетке те регије смањује се мишићна снага и маса, а осећај за додир полако почиње да слаби.

Најчешће се у почетку јавља главобоља коју пацијент не доводи у везу са болом и укоченошћу мишића врата.

Оболели делови дискуса и пршљенова могу да притискају и кичмене артерије које исхрањују делове мозга, па се може јавити и вртоглавица, поремећај равнотеже, зујање у ушима, мука, главобоља, трњење прстију.

Уколико имате такве симптоме, не занемарујте их него се јавите лекару, саветују стручњаци.

„Прошла сам цео круг специјалиста којима сам се обраћала и са различитим ефектом, углавном непотпуним. Прошла сам комплетну физикалну терапију као прву помоћ, као решавање основног проблема, решавања бола и слабости", рекла је Ивана Вучковић која је прве симптоме приметила на факултету.

Према речима вишег физиотерапеута Милана Стјепановића најважнија је превентива.

„Такође је важно јаваљање у амбулату и узимање функционалног статуса, одређивање слабости одређених физикалних група", истакао је Стјепановић.

Уколико је дошло до дисбаланса, путем кинези вежби уређује се баланс мишића и самим тим пацијенти се ослобађају свих тих симптома, навео је Стјепановић.

Ако смо већ постали део седеће цивилизације, стручњаци поручују да макар правилно седимо, односно благо растављених ногу, опуштених рамена, уздигнуте браде и са рукама уз тело.