Компјутери за читање мисли

Неми могу да комуницирају, парализовани да пишу. Ово звучи као далека будућност, али на овогодишњем сајму информатичких технологија ЦЕБИТ у Хановеру већ су приказани пројекти чији је основни циљ - читање мисли.

Уређај функционише једноставно. На главу се стави капуљача са електродама које мере електричне сигнале у мозгу који се шаљу у компјутер и он извршава наредбе.

Из фирме "G. tec" објашњавају, преноси Дојче веле, да систем не функционише тако да при самој помисли на слово А компјутер напише то слово, него онај ко има електроде на глави мора да се концентрише на слово А како би се на екрану појављио низ слова.

То изазива импулс у мозгу који рачунар сними. Тек након те процедуре, рачунар је у стању да препозна сигнал и напише одређено слово.

Стручњаци истичу да је ово тек почетак и да се ради на томе да систем у будућности може да се повеже са разним уређајима. На пример, са неким уређајем који би аутоматски отварао врата.

Систем има и мане, а прва међу њима је његова цена од 4.000 евра. Уз то систем још не функционише беспрекорно.

Ипак, тестови са здравим особама показали су да у 80 одсто случајева особе за свега неколико минута науче на управљају системом. Код болесних особа процес учења је, нажалост, нешто спорији.

У пробној фази је и пројекат Техничког универзитета из Берлина, намењан возачима, који се такође појавио на ЦЕБИТ-у.

И у овом случају, капа у коју су уграђене електроде чита мисли онога ко је стави. Крајњи циљ је да систем препозна ситуацију у којој возач мора нагло да закочи.

У ту сврху тест особа седа у симулатор аутомобилских трка. Увек када возило испред њега закочи, то мора да учини и тест возач. Систем при томе региструје сигнале мозга.

На тај начин може да се региструје да ће возач да закочи 200 милисекунди пре него што сигнал из мозга стигне до мишића ноге.

Тај кратки период могу да искористе системи унутар аутомобила, да на пример одмах активирају сигурносни појас.

Ипак, да не би сваки возач аутомобила имао на глави капу с електродама натопљеним посебним гелом, већ сада се ради на електродама које остварују контакт с кожом и без влажења.

У будућности би електроде сигнале мозга могле читати и ако се уграде, рецимо, у кров аутомобила. Ипак, цена свих оваквих система и даље је превисока како би се могло кренути у серијску производњу.