Мистерија флоре људске утробе

Неки научници сањају о слању сонде на Марс, други о проучавању морског дна помоћу робота-подморнице, а један тим међународних истраживача одлучио је да се „отисне" тамо где још ниједан човек није „крочио" - они су успели да дешифрују гене свих бактерија које обитавају у људској утроби.

Можда то није тако узбудљиво као истраживање свемира или морских дубина, али ће детаљно проучавање створења која живе у сваком од нас без сумње имати далекосежне импликације за људско здравље.

Стручњаци се надају да би нова сазнања могла да помогну у предвиђању хроничних интестиналних болести, од чира до карцинома.

Истраживачи су дешифровали секвенцу ДНК хиљада гена бактерија које у огромном броју стално обитавају у људској утроби.

Установљено је да око 1.000 различитих врста микроба може да живи у утроби здравог човека и да свака особа у просеку у себи има око 160 врста бактерија од којих је већина присутна у организму свих људи.

Проучавање ових бактерија је био тежак задатак јер многе од њих није могуће узгајати ван природног станишта, због чега научници највише и верују да ће њихова открића помоћи у бољем разумевању људске биологије.

Процењује се да се у утроби здравог човека налази око 10 трилиона ћелија микроба, што је око 10 пута више од броја ћелија у људском телу. „Готово се ништа не зна о утицају тих 'подстанара' на наше здравље", рекао је Јорун Рас са Универзитета „Врије" у Бриселу, један од чланова међународног тима који је радио на том научном пројекту.

„Немамо ни најмању представу о томе како функционише наша утроба пошто је реч о веома сложеном екосистему. Ми не знамо како тај екосистем функционише, мада је пресудан за наше здравље. Не знамо како се храна вари нити како која врста бактерија ради", истакао је др Рас.

Према његовим речима, истовремено су сви геноми бактерија секвенционисани.

„То је био огроман напор јер је то у основи најобимније секвенцирање које је досад урађено, око 200 пута теже од секвенцирања људског генома", објаснио је др Рас.

Научници су узели узорке фецеса 124 Европљанина и анализирали њихов ДНК, користећи инструменте који могу брзо да дешифрују низ генетских „слова" у сваком од молекула ДНК.

„Више од 99 одсто гена у људској утроби припада бактеријама, што показује да цела та кохорта садржи од 1.000 до 1.150 преовлађујућих врста бактерија и да свака особа има најмање 160 таквих врста које дели са другима", нагласио је др Џун Ванг са Биолошког института у Шенџену у Кини.

„Наша утроба удомљује невероватну збирку микроба. Ниједан познати екосистем није тако густо насељен бактеријама као, на пример, наше дебело црево. Изненађујуће је колико су наше здравље и рад тих микроба повезани", истакао је др Рас.

Према његовој оцени, истраживање, чији су резултати објављени у часопису „Нејчер" (Nature), у техничком смислу било je колосалан посао који је подразумевао истовремено масовно скенирање мноштва различитих врста микроба, од којих су неки нови за науку и никада нису били проучавани.

Научници су користили најсавременију техологију секвенцирања ДНК да би сачинили мапу свих гена бактеријске флоре у људској утроби. Открили су око 1.000 врста бактерија за које се, како кажу, једва зна, а још мање шта је њихова функција.

Људска утроба је стерилна до рођења и у првој години живота њена флора је подложна великим променама све док се не устали након престанка дојења.

Састав флоре у утроби варира током људског живота и у зависности од евентуалних болести.

Научници су себи задали задатак да открију како се тај састав мења и да ли постоје битне разлике између етничких група и региона у свету.