Читај ми!

Вирус херпеса могао би да удвостручи ризик од обољевања од деменције

Вирус који стоји иза уобичајених пликова и грозница на ободима уста могао би да буде одговоран за повећан ризик од обољевања од Алцхајмерове болести.

Дуготрајна студија више од хиљаду 70-годишњака у Шведској открила је да они који су изложени херпес симплекс типа 1 (ХСВ-1) имају два пута већу шансу да развију деменцију.

Повезаност је примећена невезано за два најјача фактора – старости и присуства генетске варијанте АПОЕ-4. Ово је последње у низу открића која сугеришу да уобичајене вирусне инфекцију играју велику улогу у слабљењу когнитивне функције.

Данас око 80 одсто одраслих особа има антитело на ХСВ-1, што значи да је њихов имуни систем изложен патогену у прошлости.

Шта се крије испод површине

Док многи са оралним херпесом никада не развију симптоме, други се суочавају са повременим упалама и пликовима око уста или на уснама. Невезано за то како се дуготрајна инфекција манифестује споља, резултати новог истраживања указују да ХСВ-1 има погубан ефекат скривени ефекат испод површине.

„Резултати потврђују претходне студије. Све је више доказа да вирус херпес симплекс представља фактор ризика за деменцију“, истиче епидемиолог Ерика Вестин са Универзитета Упсала у Шведској.

Узроци деменције су међу највећим мистеријама модерне медицине. Алцхајмерова болест је најчешћи облик деменције и често је прате абнормалне наслаге протеина у мозгу.

Годинама већ, неуролози и фармаколози су се фокусирали на спречавање формирања наслага како би ублажили пад когнитивне функције, али са мало успеха.

Све време тражимо погрешног кривца?

Због тога, неки стручњаци сматрају да наслаге нису кривац. Хипотетишу да те наслаге имају разлога да постоје у мозгу и да би чак могле да играју улогу имунолошког одговора централног нервног система у исправљању штете и спречавању патогена да праве оштећења.

Неки облици Алцхајмерове болести би, последично, могли да буду знак неконтролисаног одбрамбеног одговора на спољне микробе.

Идеја да би инфекције могле да буду окидач за Алцхајмерову болест први пут је предложена 1907. године, али је научна заједница деценијама одбацивала ту хипотезу. Тек однедавно је поново почела да се истражује.

Деведесетих година у мозговима пацијената преминулих од Алцхајмерове болести први пут је уочено присуство веће количине ДНК вируса херпес симплекс 1.

Касније, 2008. године истраживачи су открили присуство ДНК ХСВ-1 у 90 одсто протеинских плакова у постмортем узорцима мозгова пацијената. Штавише, 72 одсто од укупне количине ДНК херпес симплекса у мозгу налазила се у наслагама.

четвртак, 30. мај 2024.
18° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије