Како се припремити за последице које на мозак оставља менопауза

Пад хормона, пре свега естрогена, сигнал су препознатљивог доласка менопаузе – опадање и коначно крај плодности. Ипак, жене доживљавају дугу листу других симптома током перименопаузе (година уочи менопаузе) који нису ограничени на репродуктивне органе, као што су таласи врућине, магла у мозгу, промене расположења, исцрпљеност и поремећаји спавања.

Али тек релативно недавно су истраживачи сазнали да се утицај естрогена може осетити далеко изван материце и јајника.

„Чињеница да естроген има утицај на мозак откривена је тек 1996. године“, напомиње др Лиза Москони, ванредни професор неуронауке и директорка Иницијативе за женски мозак на постдипломским студијама медицине Универзитета Корнел у Њујорку, у интервјуу за Си-Ен-Ен. „Поређења ради, људи су слетели на Месец пре 30 година“.

Москонијева и њен тим снимили су мозак преко 160 жена доби између 40 и 65 година. Жене обухваћене овом студијом су биле у пременопаузи (и даље су имале редовну менструацију), у перименопаузи и постменопаузи (годину или више након престанка менструације).

Резултати су били запањујући, може се рећи чак и револуционарни. Мозак жена те животне доби се преобликује. То значи да се поједине регије смањују, друге расту, и стварају се нове неуронске везе. (Овај рад је објављен 2021. у Nature Scientific Reports, али је Москонијева наставила да допуњава базу података новим снимцима.)

„Менопауза је трећа од три ‘П’ животне фазе (puberty, pregnancy, perimenopause) – кроз које женски мозак пролази у животу – а то су пубертет, трудноћа и перименопауза... И те три фазе се културолошки посматрају веома различито у друштву, али и из неуролошке перспективе, из мождане перспективе, а имају много тога заједничког“, објашњава др Москони, напомињући да све укључују велике промене у мозгу, а не само у телу.

Што се тиче промена у мозгу током менопаузе, Москонијева додаје да, „постоји огроман неуролошки систем који повезује мозак жене са њеним јајницима који је толико важан за репродукцију, за развој бебе, за трудноћу – који онда треба да се демонтира када изгубе репродуктивну способност“.

„И све три фазе доносе неку врсту рањивости по здравље жене – постоји много непријатних симптома који могу настати због менопаузе – али и отпорношћу организма, што је потпуно занемарено у медицини, у науци и свакако у култури“, наглашава др Лиза Москони.

Напомиње да оно што се дешава током менопаузе може имати импликације на здравље мозга у каснијим годинама.

„Огромна већина студија се фокусирала на естроген, и оне су доследно показале да је једна врста естрогена која се зове естрадиол главни регулатор здравља мозга женe. Тако, на пример, естрадиол, или естроген, генерално, утиче на неуропластичност мозга, способност мозга да се прилагоди спољним утицајима и искуству, еволуира и остане отпоран на све што живот донесе“, објашњава докторка.

Све различите везе између различитих неурона су много јаче када је естрадиол висок и стимулише проток крви и циркулацију у мозгу, што значи да мозак добија више кисеоника и хранљивих материја како би могао боље да ради. И то је кључно за имунолошку функцију у мозгу.

„Естроген за жене и тестостерон за мушкарце нису само хормони који су укључени у репродукцију. Они нису важни само за плодност. Такође су изузетно важни за здравље мозга и функцију мозга. Они одржавају мозак активним и обезбеђују му енергију. Они одржавају мозак младим, јер такође имају ефекат против старења.“

Професорка Лиза Москони је у четрдесетим годинама и у фази је пременопаузе, а на крају интервјуа за Си-Ен-Ен наглашава да је то право време да се почне са променама животног стила како би се припремило за менопаузу.

„Променила сам исхрану, физички сам активна, веома водим рачуна о хигијени спавања. Покушавам да што више избегавам стрес. Отарасила сам се свих извора еколошких токсина у кући најбоље што могу, и такође пратим хормонски статус и циклусе, и психички се припремам да ли ћу, или нећу, да се определим за хормонску терапију.“