Зелић: Развој иРНК вакцине против ковида је променио живот људи на целој планети

Овогодишња Нобелова награда за медицину или физиологију отишла је у руке Каталин Карико и Друа Вајсмана . Открићу америчког научника и мађарске биохемичарке помогле су у развоју иРНК вакцине против ковида 19. Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије каже да је коначно препознато нешто што је променило животе свих људи на планети.

Како наглашава Павле Зелић, гостујући у Јутарњем програму, ова технологија која је награђена Нобеловом наградом је развијана дуги низ година, чак и деценија.

„Деведесетих година, у то време асистент професор, мађарска научница на Универзитету у Пенсилванији, Каталин Карико, почела је да прикупља средства за нешто што се сматрало неисплативом технологијом, односно нечему што није у то време имало много перспективе“, каже Зелић.

Иако је иРНК била препозната као одличан носач за преношење информација које би у организму стимулисале стварање имуног одговора, просто није могла да се учини довољно отпорном на различите спољашње утицаје и да се консеквентно комерцијализује, објашњава гост Јутарњег програма.

На Универзитету у Пенсилванији Карико је упознала имунолога Друа Вајсмана и заједно су нашли начин да модификују иРНК, да она постане стабилна и, што је јако битно, да не изазива инфламаторни, односно запаљински одговор код пацијената.

„И то је био у ствари преломни тренутак. Они су 2005. године објавили свој први рад на ову тему са њиховим истраживањима. Године 2008. и 2010. су наставили са публиковањем и ту негде је постављен основ за оно што ће 15 година касније постати у ствари решење за пандемију ковида19“, наводи фармацеут.

Како је закључено да је то решење за пандемију коронавируса

За разлику од претходних вакцина, иРНК вакцине, и многи други производи који су настали у годинама пре пандемије, били су такви да су могли да се производе јако брзо и у великим количинама, напомиње Зелић.

„Просто вакцине које су до сада коришћене са ослабљеним или мртвим вирусом, или са протеинима, или са чак деловима информација, као што су векторске вакцине код еболе, све оне се не могу производити у количинама какве су биле неопходне када смо имали једну глобалну пандемију каква нам се није десила практично стотину година“, истиче саговорник Иване Божовић.

Захваљујући развоју ове технологије примењено је 13 милијарди доза различитих вакцина, које су доминантно биле иРНК вакцине.

Да није било те технологије, ми бисмо и даље развијали вакцине на ћелијским културама, што је јако спор и неупоредиво скупљи процес. Што је још битније, вакцине базиране на иРНК технологији су изузетно ефикасне, јер се дошло до процента од 95 и 96 одсто ефикасности, што је у свету имунологије било незамисливо пре тога.

Да ли је вакцина против ковида 19 пребрзо направљена

Сама чињеница да је ова технологија деценијама развијана и да је просто чекала свој тренутак, тврди Зелић. Вакцине на овим основама су рађене и развијане и против других вируса из САРС породице, али се стало са тим јер, нажалост, није било комерцијалног интереса.

„Када се појавила заиста невероватна јавно здравствена потреба, али такође која је препозната и од компаније и истраживача који су се сви заједно удружили да дођу до решења, имали смо управо оно што смо често поредили са слетањем на Месец. Када се човечанство удружи, ми можемо много тога да учинимо како бисмо себе спасили, тако да не слажем се да је то брзо, напротив“, истиче Зелић.

Где се све примењује ова технологија

Примена иРНК је изузетно битна у онкологији, а користиће се и за друге врсте вакцина. Ова врста технологије ће бити одговор не само на ковид који још увек прети, већ и на потенцијалне друге изазове, друге патогене који ће успешно бити решени промоцијом иРНК технологије.

„Ми тај познати спајк протеин или цео вирус немамо. Ми само имамо информацију о томе да тај спајк протеин се синтетише у вирусу и та информација се преноси нашем имуном систему. Он преко иРНК синтетише протеине који ће на крају изазвати имуни одговор. Значи, сада смо са нечега релативно великог, дошли до нечега изузетно малог, као да сте учитали један УСБ у свој организам и пренели информацију и после тога га извадили и ништа више не остаје“, објашњава Зелић.

Та информација је кључна нашем организму и на тај начин та економичност која омогућава да се без великих ћелијских култура производе милијарде вакцина у кратком року је оно што чини праву револуцију и зато је препозната као нешто што заслужује Нобелову награду, закључује Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства.

петак, 01. март 2024.
10° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво