Читај ми!

Мобилни телефони и зрачење – уз поштовање норми нема разлога за бригу

Таман нас научници и произвођачи убеде да мобилни телефони које скоро да не испуштамо из руку нису опасни по здравље, а онда Француска повуче ајфон 12 са тржишта. Александар Нешковић, професор Електротехничког факултета, говорио је за РТС о томе јесу ли мобилни телефони опасни за наше здравље.

Колико их користимо толико се и питамо да ли су опасни. Ипак, до сада се није догодило да нека држава повуче један модел са тржишта због недозвољене дозе зрачења као што је то недавно урадила Француска. Александар Нешковић, професор Електротехничког факултета, каже да га ова вест није забринула.

Данас на глобалном нивоу постоје стандарди који регулишу ову материју и постављени су са доста великом маргином. Стандарди за зрачење мобилних телефона постављени су у односу на ту неку чак не ни штетност, него само ефекат, а он може бити позитиван или негативан. Ниједан уређај не сме да приђе границу која је 50 пута нижа од оне која је практично прописана, објашњава професор Нешковић.

Према његовим речима, први ефекат за који се данашњи стандарди везују, је да температура тела порасте за један степен када разговарамо мобилним телефоном, то јест не мобилним телефоном, него уз дозе које би биле око 50 или 60 пута веће од онога што ствара мобилни телефон.

Ајфон 12 постоји на тржишту већ неколико година, али је Француска тек сада открили да пробија дозе дозвољеног зрачења. Има више разлога за то.

„Само испитивање мобилних телефона и њиховог зрачења захтева врло софистициране лабораторије. Ми такву лабораторију у Србији чак ни немамо. Поступак мерења је компликован јер се технологија врло брзо мења. Имате пуно различитих варијанти и могуће је да је у некој то промакло 'Еплу'“, наводи Нешковић.

Мобилни телефон има квалитетнији сервис ако ради са већом снагом јер ће у условима лошијег покривања боље радити. Због тога се произвођачи телефона труде да приђу тој граници са доње стране, али да је не пређу.

Очигледно је да је код 'Епла' дошло до неког пропуста. Ми нисмо видели колико је то премашење, али сам склон да верујем да је оно релативно мало. Без обзира, то не би смело да се деси“, указао је професор Нешковић.

У Србији, како каже Нешковић, немамо техничких могућности да то контролишемо зато што су те лабораторије доста компликоване, захтева се стално одржавање, а технолошки нова генерација и унапређење мобилних мрежа се одиграва на сваких девет месеци.

Ми смо једно мало тржиште које би имало интерес да оснује једну такву лабораторију. Остаје нам да прихватамо акредитоване извештаје од еминентних светских лабораторија у којима се пре пуштања сваког телефона на тржиште добија одговарајући сертификат“, наводи професор Нешковић додајући да он не би престао да користи модел ни после повлачења са тржишта.

Безбедност мобилних телефона и зрачење

Доста пажње и страха међу грађанима, потиче од самог термина зрачење, објашњава профсор, јер се подразумевају различите ствари под тим појмом.

Постоје две основне врсте зрачења, једно је тзв. јонизирајуће зрачење, рецимо, рендгенско зрачење. То су зрачења где имате честицу која, на неки начин, великом брзином пролази кроз тело. Ако се деси да закачи било који орган или ДНК, она направи штету која може да изазове болест. Чак и при врло малим дозама можете се озбиљно разболети. Кад причамо о зрачењима које производе мобилни телефон, ту нема никаквих честица. Ту имамо само промену поља, а она може да доведе до вибрације молекула или атома.

„Кад су те вибрације мале, кад престане побуда, све се врати у своје стање. Дакле, при екстремним дозама може доћи до разбољевања, али то су више хиљада пута веће дозе него што их ми имамо код мобилних телефона“, објаснио је гост Београдске хронике.

Мере опреза код коришћења мобилних телефона

Један начин на који може мало да се смањи доза зрачења коју примамо од телефона је да не држимо телефон уз главу, да не спавамо поред телефона, причамо преко спикерфона. Озбиљне научне студије показале су да од укупне дозе зрачења корисник прима од телефона 93 до 97 одсто зрачења, а остатак од базних станица.

Кад смо кренули са развојем мобилних, пре тридесетак година, тад смо ушли у једну нову сферу и званични став Светске здравствене организације је био да улазимо у нешто ново и да треба да примењујемо мере опреза.

Данас, на планети имамо близу шест милијарди живих корисника, који врло интензивно користе мобилни телефон.

Свако од нас може да наброји десетине и десетине људи који преко два сата најмање дневно користе мобилни телефон“, подсећа професор Нешковић.

Према његовим речима, спроводе се енормно велика истраживања, медицинска, епидемиолошка и након свих тих година, са толиким бројем корисника, данас имамо званични став Светске здравствене организације који каже да ако су зрачења испод прописаних норми, нема познатих негативних ефеката на здравље човека.

„Дакле, и поред толико коришћења и толике популације, ви немате евиденцију, што практично говори да те норме које су успостављене пре 30 и више година су у ствари биле на довољној маргини“, закључио је професор Нешковић нагласивши да је кључна борба против прекорачења важећих норми.

петак, 19. јул 2024.
25° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару