На амброзију је алергичан сваки пети грађанин - како се сузбија овај коров

Језиком бројки речено, појединим данима у последње време вредности су биле и 15 пута више од дозвољених. Иако је још пре неколико година направљен Акциони план за сузбијање амброзије, и то до 2029. године, битних помака у системском уништавању ове биљке нема.

Само једна стабљика амброзије може да произведе десетине па и стотине хиљада поленских зрна која могу да стигну и на удаљеност од 100 километара. Због влажног пролећа и топлог лета процветала је десетак дана пре него што смо очекивали.

„Од јутрос иземерени подаци показују да су у току прошле недеље прекограничне вредности биле од пет до 15 пута у току једног дана. Јасно је колика је то изложеност пре свега за особе које су алергичне, објаснила је Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.

Не боримо се системски против овог корова

Ветровито време и ове температуре нарочито ујутру када не достигну још 30 до 35 степени изузетно су погодне, каже она, за распршивање полена амброзије, који има највећи алергени потенцијал од свих 25 алергених врста полена које пратимо. 

Све преко 30 поленових зрна у кубном метру ваздуха представља проблем особама које су алергичне.

Вредности ових дана су и веће од 400, и тако ће бити до друге половине септембра, а стручњаци предвиђају да ће полена амброзије, због тога што се нисмо систематски борили против овог корова, бити и у неовембру.

Најбоље време за сузбијање амброзије је пре цветања

„Кошење, када се ради у одговарајућем тренутку, ниско кошење даје изузетно добре резултате, понавља се по потреби два или три пута у сезони, биљка након тог кошења поново креће из бочних пупољака, али производи све мању и мању биомасу и мању количину поленских зрна. Са друге стране, хемијски третман је некада неопходан, али најчешће на неприступачним теренима, на великим нагибима у ободима града", изјавио је проф. др Томица Мишљеновић са Биолошког факултета.

Још пре неколико година направљен је Акциони план за сузбијање амброзије и то до 2029. године. И ту се стало.

„Оно што је такође било предвиђено овим акционим планом али нажалост никада није било реализовано је картирање амброзије на териотрији Београда двогодишње, које би омогућило да ми имамо врло прецизне податке о томе где је све амброзија у Београду присутна и да на основу бројности и густине популације изаберемо жаришта амброзије којима би требало посветити посебну пажњу у мониторингу и уклањању", додаје проф. Мишљеновић.

Јесу ли акције сузбијања одговарајуће

Ипак, у Граду тврде да се према Акционом плану сваке године прати ситуација, а затим следе мапирање и предвиђање појаве амброзије. У саопштењу које смо добили, каже се да стручњаци јавних комуналних предузећа одређују време за кошење на зеленим површинама које одржавају.

Уколико се на некима од њих примети спорадична појава амброзије приступа се кошењу пре него што биљка процвета. Поставља се питање да ли су нам акције сузбијања биле одговарајуће ако смо од 200 поленових зрна по метру кубном ваздуха, пре двадесетак година, када су мерења почела, стигли до више од 900. А алергију на ову биљку има сваки пети становник наше земље.