Матичним ћелијама против ХИВ-а

Истраживачи на институту за сиду на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу (UCLA) први пут су показали да матичне ћелије људске крви могу да се претворе у ћелије које се боре против ХИВ-а.

У студији у онлајн часопису "PlоS One" истиче се да се људска матична ћелија, практично, може претворити у генетску вакцину.

„Показали смо да се овај приступ може користити за инжењеринг људског имуног система, посебно Т-ћелија, и да специфично циља ћелије инфициране ХИВ-ом", изјавио је водећи истраживач Скот Кичен, професор медицине на Одељењу хематологије и онкологије на UCLA.

Ово истраживање поставља темељ за даљи терапеутски развој који укључује лечење оштећеног или дефектног имунолошког одговора на вирусе који узрокују хроничне болести као и разне типове тумора.

Узимањем ЦД8 цитотоксичних Т-лимфоцита („убице" Т-ћелија, које помажу у борби против инфекције) од особе инфициране ХИВ-ом, истраживачи су идентификовали молекуле познате као Т-ћелијски рецептор, које воде Т-ћелије у препознавање и убијање ћелија инфицираних ХИВ-ом.

Међутим, ових ћелија, способних да униште ћелије инфициране вирусом, не постоји у довољној количини да би могле потпуно да „очисте" организам.

Због тога су истраживачи клонирали рецептор и генетским инжењерингом произвели матичне ћелије људске крви, а затим их сместили у људско тимусно ткиво које је пресађено у миша, што им је омогућило да проучавају реакцију на живом организму.

Овако произведене матичне ћелије развиле су се у велику популацију зрелих, мултифункционалних ЦД8-ћелија специфичних за ХИВ, које могу циљати ћелије које садрже ХИВ протеине.

Истраживачи су, такође, открили да Т-ћелијски рецептори, специфични за ХИВ, треба да одговарају на исти начин као орган који би неком био пресађен.

Следећи корак је, како они кажу, да се напреднијим моделом одреди да ли ће се ово показати ефикасним у људском организму, и надају се да ће проширити спектар вируса против којих се овај приступ може користити.

Резултати студије показују да ова стратегија може бити ефикасно оружје у борби против сиде и других вирусних обољења.

„Овај приступ би се могао користити за борбу против разних хроничних виралних обољења", рекао је Џером Зак, професор микробиологије, имунологије и молекуларне генетике и нагласио да је то „као генетичка вакцина".