Масти нису баук

Особе које са годинама желе да очувају здраву тежину не би требало да буду опседнуте уносом масти, поручује тим британских стручњака са Института за метаболичку науку при Аденброук болници у Кембриџу.

Проценат калорија које човек добија из масти, за разлику од оног добијеног из протеина и угљених хидрата, није ни од каквог утицаја на килограме које ће "набацити" у наступајућим годинама, изјавила је за Ројтерс вођа истраживања др Нита Форухи.

Није од важности ни какве су масноће у питању - здраве или нездраве, односно незасићене или засићене. Важно је само да исхрана буде уравнотежена и да се редовно упражњава физичка активност.

Др Форухи и њене колеге су до оваквог закључка дошли проучивши податке из великог европског истраживања о раку и исхрани, којим је током 10 година праћено готово 90.000 људи из шест земаља ЕУ.

Просечан унос масноћа у исхрани испитаника износио је између 31,5 и 36,5 процената укупних калорија. У просеку они су добијали по осмину килограма годишње. Анализом података о њиховој исхрани утврђено је, међутим, да унос и врста масноћа нису на то имали пресудан утицај.

То, наравно, не значи да људи треба да једу масну храну колико год желе, јер би то свакако било штетно по здравље, већ само да не би требало да буду опседнути тим фактором исхране, истиче др Форуху.

Она као добре наводи америчке препоруке о исхрани, према којима унос масноћа треба да износи од 20 до 35 одсто укупних калорија, а предност при томе треба дати масноћама из рибе, орашастих плодова и биљних уља.

Др Фарухи закључује да се гомилање килограма са годинама може ефикасно спречити ако се ограничи конзумирање алкохола, као и храни додатих шећера и масти, јер они повећавају калоријски унос али имају малу нутритивну вредност. Треба, такође, водити рачуна да се временом не повећавају порције хране и да се редовно буде физички активан.