Савезник у борби против болести

Бобичасто воће брусница најпознатије је по томе што чини део празничне трпезе у Америци. Међутим, нутриционисти истичу да се недовољно зна и говори о томе колико ово воће може допринети здрављу људи.

Неки хранљиви и драгоцени састојци брусница остају и у џему, соку, питама и другим слаткишима који се од њих могу направити, али највише корисних материја у организам ћемо унети уколико их једемо свеже или евентуално сушене без додатог шећера и конзерванса.

Стручњаци су бројним испитивањима утврдили да је брусница веома корисна у случајевима уринарних инфекција. Познато је њено благотворно дејство на простату.

Проантоцијанидини, једињења којима је брусница богата погубни су за ешерихију коли јер онемогућава ову бактерију да се „закачи" за површински слој материце и бешике.

На сличан начин, материје из бруснице утичу на смањење броја бактерија у усној дупљи , а тиме и наслага плака на зубима.

На основу резултата више испитивања спроведених у лабораторијским условима, стручњаци тврде да једињења проантоцијанидина имају заштитну улогу и када су у питању озбиљна обољења попут рака.

Захваљујући способности да блокира оксидацију неких липопротеина брусница чува срце.

Како је такав процес у организму један од фактора ризика срчаног удара, блокирање оксидације липопротеина ниске густине конзумирањем бруснице може се сматрати превентивном мером против болести срца.

Такође, брусница је добар савезник у превенцији стварања камена у бубрегу због високог садржаја корисних киселих материја којима ове укусне бобице обилују.

Брусница је пореклом је са северноамеричког континента, али се сада гаји у свим областима умерено континенталне климе.

Биљка која даје плод горко-киселог укуса расте као зелени грм висок око 25 сантиметра, сади се у пролеће, почетком марта, а рађа два пута годишње.

Плодови су богати бројним минералима, витамином А, витамином Ц и калијумом.