Зашто хладноћа не прија срцу?

Лекари кажу да се током зимских дана сужавају крвни судови и да то не представља проблем код здравих, младих људи који имају еластичне крвне судове и брзо се прилагоде новим временским условима.

Проблем настаје код пацијената који имају склеротичне, сужене крвне судове, што доводи до додатног сужења „ангинозних напада“, а у најгорем случају и до акутних инфаркта срца.

„Током зимских месеци увек имамо више пацијената и више срчаних удара него током летњих дана“, каже за Танјуг кардиолог Тања Јозић.

Истиче да је важно да током хладних, зимских дана пацијенти који имају повишен крвни притисак коригују терапију.

„Обично у зимском периоду хипертензивна терапија (за повишен притисак) мора да се појача, док током летњих месеци мора да се смањи. У летњим месецима долази до ширења крвних судова и, ако се узима иста терапијска доза, често долази до колапса, губитка свести“, појаснила је Јозићева.

Каже да се посебна пажња мора обратити на пацијенте који су преживели инфаркт и да они још увек иновативне лекове не могу да се добију на рецепт, а који су по свим кардиолошким смерницама прва терапијска линија.

Србија је једна од водећих земаља по броју кардиоваскуларних обољења у свету и на трећем месту у свету по броју смртних случајева од инфаркта.

Скоро 55 одсто популације у нашој земљи умире од кардиоваскуларних болести, а ова статистика је из године у годину све неповољнија.

У Србији сваког сата од различитих облика кардиоваскуларних болести умре шест особа, од којих је свака осма у најпродуктивнијим годинама живота, између 25. и 64. године живота.