Трчање уз тренера као антистрес терапија

Вежбање не мора ништа да кошта. Довољно је изаћи напоље и трчати у природи. Али ни то није увек тачно. У Београду постоји неколико клубова у којима плаћате да би сте трчали под надзором тренера. Сања Бељић је већ две године члан таквих клубова.

Бељићева истиче да плаћа јер јој је првенствени циљ био да истрчи полумаратон. Додаје да иза себе има већ пет полумаратона.

Али зашто плаћати нешто за шта сви мисле да могу да ураде сами, потпуно бесплатно?

„Баш зато што не бих могла сама, посебно када пада киша. Знам да сигурно не бих изашла напоље да трчим“, истиче Сања Бељић.

Намеће се питање вреди ли то 1.500 динара месечно.

Тренер Александар Саџак истиче да се добија много ствари за уложени новац, као што су стручно вођени тренинзи са особама које су завршиле факултете и мастер студије а које се баве атлетиком.

Људи углавном крећу много брже и много више него што стварно могу и на тај начин долази до озбиљних повреда, које доводе до дуже паузе и врло често до одустајања од тренинга, објашњава Саџак.

Тркачки клуб не чини само ових осам људи. Сваке друге вечери поред реке Саве ту се окупи око педесеторо.

Већина њих долази испод Бранковог моста након напорног дана на послу или факултету.

„То је право задовољство јер колико год био тежак дан на факултету, овде су увек после тренинга осећам много, много боље“, каже Анита Пајевић.

Јована Важић напомиње да јој трчање представља антистрес програм и начин како може да се опусти након напорног радног дана.