Антиоксиданси убрзавају ширење рака?

Слободни радикали, односно реактивне врсте кисеоника, настају као међупроизвод метаболизма кисеоника и имају више неспарених електрона у својој структури.

Зато ове супстанце врло агресивно траже друге молекуле и, у случајевима изложености негативним утицајима средине попут радиоактивног, ултраљубичастог зрачења и зрачења радио-таласа или топлоти, могу да доведу до обимног оштећења ДНК и ћелијске структуре, што потенцијално може да доведе до развоја рака.

Међутим, ћелије стварају много различитих врста слободних радикала. Неки од њих служе у ћелијској сигнализацији, а бела крвна зрнца их користе у борби против микроорганизама и патогена.

Због тога, научна заједница је одувек опрезно говорила о њима, напомињући да се још у потпуности не знају све добробити и опасности од њиховог одстрањивања.

Заправо постоји врло мало чврстих научних доказа да антиоксиданси заправо смањују ризик од рака или помажу у његовом лечењу. У ствари, неки клинички тестови показују баш супротно.

Истраживачи са Краљевског колеџа у Лондону објавили су опсежну студију у Journal of the National Cancer Institute, у којој се објашњава да слободни радикали нису само штетни агенси.

Ново истраживање наставља рад започет 2008. године, када су научници приметили да ћелије меланома могу да мењају облик зависно од количине два молекула, названа Rac и Rho, који се понашају као прекидачи.

Када првог има више, ћелије меланома постају издужене и гломазније, а у супротном случају округлије и мање. Сада су открили да процес „заокругљивања“ омогућава ћелијама рака лакше и слободније путовање и ширење по телу.

У лабораторији су доктори узгојили ћелије меланома, а онда их третирали антиоксидансима и одстранили слободне радикале. Резултат је био да су ћелије постале округле и кретале се брже.

Овиме је доказано да присуство слободних радикала утиче на веће присуство Rac, односно мање присуство Rho молекула.  

Штавише, у случајевима када је било више слободних радикала, не само да су ћелије рака постајале веће и теже се кретале већ су се и у здравим ћелијама активирали гени п53, који штите ћелију од малигнитета, и пиг3, који помажу поправку оштећене ДНК.

Резултати су потврђени на животињским тестовима, где су пацови са вишим нивоима пиг3 имали већу шансу да преживе. Ови тумори су расли спорије и ћелије рака се нису много шириле.

Осим тога, проучавајући лекарске извештаје о пацијентима оболелим од рака, истраживачи су уочили да и код људи низак ниво пиг3 гена утиче на заокругљивање ћелија рака и лакшим метастазирањем.

Научници напомињу да су њихова истраживања обављана у лабораторијским условима и да им је потребно још времена, али да људи треба да знају да и са антиоксидансима треба бити пажљив.

Већ је доказано да високе дозе антиоксиданаса могу да поремете третмане, попут хемотерапије, који зависе од слободних радикала, да оштећују и убијају ћелије рака.

Истраживачи истичу и да ово никако не значи да су антиоксиданси лоши по здраве ћелије, али је важно да пренесу људима упозорење о коришћењу тих супстанци код пацијената који су већ развили рак.