Како сам преварио милионе да чоколада помаже у мршављењу

Када се у Билду, највећем европском дневном листу, појавио чланак о томе како чоколада помаже у мршављењу (одмах испод чланка о најновијим сазнањима о случају пада авиона „Џерманвингса“), многи светски медији су у року од неколико сати пренели информацију.

Чланак је објављен у 20 земаља и на неколико језика. О њему је дискутовано на телевизијским емисијама. Недавно га је објавио и часопис Shape у свом издању за јун под насловом „Зашто морате да једете чоколаду сваки дан“.

„Не само да чоколада убрзава губитак телесне масе, истраживање је открило да доводи до здравијег нивоа холестерола и бољег функционисања организма у целости“, Билдов текст цитира доктора Јоханеса Боханона, директора истраживања на Институту за исхрану и здравље.

Једини је проблем што се нико од новинара није потрудио да утврди аутентичност приче. Доктор Џон Боханон написао је подужи текст на сајту io9 како је преварио милионе људи да чоколада помаже у мршављењу и зашто:

Ја сам Јоханес Боханон. Доктор. У ствари, моје право име је Џон и ја сам новинар. Имам докторат, али из молекуларне биологије о бактеријама, не људима. Институт за исхрану и здравље? Ништа више него сајт на интернету.

Осим тих неколико „зачкољица“, истраживање које сам са својим колегама спровео је потпуно аутентично. Заиста смо пронашли и подвргли људе истраживању. Спровели смо клиничко тестирање са субјектима којима смо насумице одредили различите режиме исхране.

Статистички значајне добробити чоколаде које смо пријавили базиране су на правим подацима. Било је, у ствари, прилично типично истраживање када је реч о истраживањима о исхрани, што заиста ништа не значи, јер је већина тих истраживања спроведена ужасно. Резултати су безначајни, а тврдње о добробитима по здравље које су пренете милионима људи широм света потпуно неутемељене.

Ево како смо све извели.

Поставка

У децембру прошле године звао ме немачки телевизијски репортер Петер Онекен. Он и његова сарадница Дијана Лебл радили су на документарцу о квазинауци која стоји иза прехрамбене индустрије.

Желели су моју помоћ да демонстрирају колико је лако претворити лоше одрађено научно истраживање у велике и занимљиве наслове. Онекен хтео да то урадимо изнутра, учествујући у читавом процесу.

Позив ме није много изненадио. Прошлу годину сам за часопис Science спровео сличну операцију о томе онлајн магазинима који објављују квази академске радове о правилној исхрани, што је постао прилично уносан бизнис.

Мој задатак је био да истражим колико издавачи заиста воде рачуна о свом обећању да спроводе ригорозне провере пре објављивања. Предао сам доста текстова потпуно неутемељених, препуних грешака и нелогичности и бројао колико их је одбијено. Одговор: мање од половине.

Онекен и Лебл су све припремили. Неколико хиљада евра да регрутују субјекте за истраживање, немачког доктора да предводи студију и пријатеља статистичара да среди бројке и уради поређења.

Онекен је за мене чуо због мог пређашњег посла и мислио је да сам прави човек који ће знати како да се све то изведемо и објавимо. Једини проблем је било време. Документарац је заказан да буде објављен на немачким и француским телевизијским станицама за крај пролећа (премијера је следеће недеље), тако да смо заиста имали само пар месеци да све изведемо.

Питање није било да ли можемо да изведемо да нас објаве, већ да ли можемо да постигнемо нешто више. Ми научни новинари волимо да мислимо за себе да смо паметнији од просечних превараната.

Проблем је био што је све, колико год ми то идобро извели, било изузетно танко. Сваки новинар који се не разуме у науку чим буде питао неко стручније лице, да не говоримо о истинском нутриционисти, откриће да је цела студија смешна.

Да не говоримо о томе да „Гуглова“ претрага не даје никакве резултате о Јоханесу Боханону и његовом наводном истраживачком институту. Мислио сам да ће нас нањушити за километар. Не желећи да звучим песимистично пристао сам рекавши: „Хајде да видимо докле можемо са овиме да одемо“.

Превара

Онекен и Лебл нису траћили време. Преко Фејсбука су пронашли субјекте за истраживања, нудећи 150 евра свакоме ко је вољан да оде на дијету три недеље.

Одмах су свима рекли да је за потребе документарног филма о исхрани, али нису ништа више откривали. Пет мушкараца и 11 жена се појавило између 19 и 67 година.

Гунтер Франк водио је истраживање. Онекен га је ангажовао након што је прочитао његову књигу против псеудонаучних истраживања о људској исхрани.

Он је хтео да се тестира са горком чоколадом, односно оном са већим процентом какаа. Када сам га упитао зашто, Франк би је рекао да је то једна од омиљених намирница нових фанатичних прехрамбених фанатика. „Горка чоколада је лошег укуса и зато мора да је добра за вас. То им је као религија“, рекао ми је Франк.

Након рунде упитника о тестирања крви како би утврдили да нико нема здравствене проблеме или дијабетес, Франк је насумице доделио субјекте у једну од три групе. Прва је била подвргнута исхрани са мало угљених хидрата. Друга такође, али је уносила дневну дозу од једне штангле. Трећој, контролној, групи је наложено да не мењају своју исхрану.

Мерили су се свако јутро 21 дан, а истраживање је завршено финалном рундом упитника и крвних тестова. Онда је на сцену ступио Онекенов пријатељ Алекс Дросте Харс, финансијски аналитичар, који је све срачунао.

Након једног викенда и доста пива - џекпот! Обе групе подвргнуте промени исхране изгубиле су око два и по килограма, док су субјекти у контролној групи остали на сличној килажи. Али људи који су уносили и штанглу чоколаде смршали су десет одсто брже.

Не само да је ово било статистички значајно, већ је чоколадна група имала бољи ниво холестерола и свеукупно здравствено стање.

Квака

Знам шта мислите. Истраживање је показало убрзани губитак килаже у групи која је уносила чоколаду. Зар не треба да верујемо у то? Зар наука не функционише тако?

Одаћу вам једну малу тајну: Ако мерите велики број ствари код малог броја људи, скоро вам је загарантовано да добијете „статистички значајан“ резултат. Наша студија је обухватала 18 различитих мерења - тежина, холестерол, ниво протеина у крви, квалитет сна и још много тога од само 15 људи. Такво истраживање је рецепт за лажне позитиве.

Размишљајте о овим мерењима као листићима за лутрију. Сваки од малу шансу да вам да значајан резултат око ког можемо да направимо причу. Што више листића (мерења) купимо то су нам веће шансе да добијемо џекпот (значајан резултат).

Нисмо знали шта ћемо тачно да добијемо. Наслови су могли и да буду да чоколада побољшава сан и смањује крвни притисак, али знали смо да имамо добре шансе да добијемо барем један „статистички значајан“ резултат.

Чак и да ово није случај, наше истраживање је осуђено је морало да буде осуђено на пропаст због веома малог броја субјеката. Ево вам један пример: Тежина код жена може да варира и до 2,5 килограма током њеног менструалног циклуса, много више него што је износила разлика између групе подвгнуте само дијети и оне која је још уносила чоколаду.

Зато истраживање морате да спроведете на великом броју људи и да по групама равномерно распоредите људе по старости и роду. Ми се нисмо са тим бахтали.

Што се тиче нашег истраживања, можда бисте имали боље шансе да утврдите нешто гледајући у пасуљ. Чоколада можда убрзава губитак тежине, а можда и потпуно супротно. Не можете чак ни да верујете подацима о губитку масе, јер ко зна шта је јела контролна група. Ми их чак нисмо ни питали.

Објављивање студије

Пошто смо били у стисци са временом, истовремено сам на адресе 20 здравствених часописа послао истраживање - „Чоколада са високим нивоом какаа убрзава мршављење“. Прекрстили су прсте и чекали.

У наредних 24 часа неколико часописа је прихватило да објави истраживање. Непотребно је рећи да ниједан доктор или нутрициониста није консултован нити је наша студија била подвргнута колегијалној провери.

На крају смо изабрали The International Archives of Medicine, чији ме је извршни директор Карлос Васкез контактирао имејлом и рекао ми да смо направили фантастичан рукопис (груби текст) и да ће ако доплатимо 600 долара бити увршен у њихово премијерно издање.

Бацање удице

Пошто је студија објављена било је време да се похвалимо. Написао сам саопштење за јавност. Имало је све. У новинарском жаргону: Секси лид, одличне цитате и ефективан закључак.

Све сам урадио веома професионално, трудећи се да будем што прецизнији. Нисам желео да преварим новинаре, већ да их привучем потпуно типичним саопштењем за јавност о новој студији.

Наравно, „случајно“ сам изоставио да наведем број субјеката и незнатну разлику у губитку тежине између група.

Резултат?

Велике рибе су се упецале. Билд је одмах скочио на причу - „Они који једу чоколаду остају мршави". Нису ме ни контактирали. Испратили су их Daily Star, Irish Examiner, немачко издање Космополитена, Times of India, немачки и индијски Хафингтон пост, па чак и телевизијске емисије у Тексасу и Аустралији.

Када су ме новинари уопште контактирали, питали су ме небитна питања: „Зашто мислите да чоколада убрзава мршављење“ и „Да ли имате неки савет за наше читатеље“.

Ниједан новинар није контактирао неког спољног стручњака - доктора или нутриционисту.

Закључак

Зашто треба да вас буде брига за ово? Због невероватног броја свакодневних савета за исхрану - со је лоша, со је добра, протеини су добри, протеини су лоши, масти си лоше, масти су добре.

Проблем је што се најчешће код оваквих текстова цитирају студије сличне оној коју смо ми спровели.

Чак и код озбиљно урађених истраживања, са великим бројем субјеката и током дугог временског периода, потребно је доста времена да се засигурно утврде чињенице. Чак ни тада није увек могуће дефинитивно нешто утврдити.

Ипак, највећи проблем је извештавање о томе. Науке о исхрани заиста је наука. Морате да знате како да читате и тумачите научни рад и да се заиста потрудите око тога.

Већ дуже време људи који покривају ову област у новинарству се према њој односе као према трачарењу, преносећи све што пронађу. Надам се да ће наш мали експеримент да натера неке новинаре и читаоце да буду скептичнији.

Уколико истраживање уопште не наводи колико је људи учествовало или тврди да је нешто „статистички значајно“ а не наводи колико заиста има ефекат, морате да се запитате зашто.

Нажалост, многи у новинарству то не раде. Што је тужно, јер новинарство услед велике навале информације де факто постаје систем провере. И ако ми то не урадимо, онда се објављују квази научна истраживања која само збуњују и варају људе.