Алергије код беба ретке, најчешће после треће године

Према њеним речима, највећи проблеми се јављају почетком пролећа и појавом полена у ваздуху, нарочито у мају када је највећа концентрација полена трава, борова и липе, а у јуну, осим полена трава и липе, и полена боквице и киселице.

„Код деце се алергија најчешће испољава кроз тегобе органа за дисање, најчешће као поленска кијавица. Најчешћи симптоми су упорно кијање, појачана секреција из носа, свраб носа, чујно дисање и хркање, смањен осећај мириса", објашњава Тодоровићева.

Додаје да се често јавља и свраб очију и појачано сузење, може се јавити и гребање у грлу, понекад и поремећај слуха.

Тегобе зависе од времена цветања биљака, временских прилика у сезони цветања (температуре, влажности, ветра), количине полена у ваздуху, који може знатно да варира.

„У ређим случајевима, алергени могу да проузрокују напад астме и зато пролећне алергије треба озбиљно схватити и потражити помоћ лекара који ће препоручити начин лечења и преписати одговарајућу терапију.“

Да би се утврдило да ли је и на шта неко алергичан, докторка препоручује алерголошко тестирање, током кога се најчешће раде кожне пробе на палету инхалаторних алергена, такозвани „прик тест“ (prick test), а постоји и алерголошко тестирање из крви.

Међутим, Тодоровићeва истиче да, иако сва тестирања могу бити негативна, не значи да није присутна алергија, јер су алергени бројни и нису сви обухваћени алерголошким тестирањем.

„Ако се потврди алергија на одређени алерген, лекар ће одредити терапију, првенствено антихистаминицима који могу да се примењују у дужем временском периоду, односно колико год је неопходно.“

С друге стране, она родитељима препоручује предузимање превентивних мера, односно оно што родитељи могу да предузму да би њихово дете потпуно избегло или бар смањило контакт са алергеном који код њега доводи до симптома алергије.

Најмања концентрација полена после кише

Тодоровићева указује на то да концентрација полена знатно варира током дана. Највећа је у јутарњим часовима, а ветровити дани могу погоршати стање, јер ветар олакшава полену да дође у контакт са алергичним особама.

Већа концентрација полена присутна је и током топлих и сувих дана, а најмања концентрација полена у ваздуху је после кише.

„После боравка у природи потребно је да по доласку кући родитељи умију дете, оперу му руке, очешљају га и промене му одећу, јер на тај начин елиминишете алергене које је донело из спољне средине“, препоручује Тодоровић.

Она такође наводи да током највеће концентрације полена на који је дете алергично, дететову одећу не би требало сушити напољу, као и да је важно да дете не буде изложено дуванском диму и јаким мирисима, јер ови фактори штетно делују на слузокожу и убрзавају дејство присутних алергена.

„Алергија се дефинише као прејака реакција организма на агенсе из околине, које организам препознаје као опасност, на шта реагује бурном одбраном", објаснила је докторка и додала да су најчешћи симптоми алергије кијање, обилна воденкаста секреција из носа, сузење и цвенило очију, свраб, кашаљ, промуклост, гребање у грлу, осип по кожи, пролив, повраћање и, у тежим случајевима, оток дисајних путева који може довести до гушења.

„За појаву алергија постоји генетска предиспозиција, па када дете има проблем, родитељи наводе да су и они имали или да и даље имају алергијске реакције у виду поленске кијавице, екцема, астме“, закључује Тодоровићева.