Матичне ћелије помажу у лечењу Паркинсона?

Група научника из Шведске тврде да ће њихова студија, вршена на пацовима, остварити огроман напредак у смеру развијања нових ефикасних третмана у лечењу Паркинсонове болести.

За сада не постоји трајни лек за ову болест, већ лекови и стимулације мозга које могу само ублажити симптоме.

Научници у Британији кажу да и даље има много питања на која треба одговорити, пре него што ове методе могу бити испробане и на људима.

Болест настаје услед губитка нервних ћелија које производе хемијску супстанцу допамин, у делу мозга који има важну улогу у контроли расположења и кретања.

Да би симулирали Паркинсонову болест, истраживачи универзитета „Лунд“ убијали су неуроне који производе допамин у мозгу пацова.

Затим су претварали људске ембрионске матичне ћелија у неуроне који произведе допамин, након чега су истраживачи приметили да је штета сада обрнута.

До сада није било клиничког испитивања овог метода на људима, али истраживачи су рекли да би то могло да буде могуће од 2017. године.

„То је огроман помак у овој области и одскочна даска за нова клиничка испитивања“, каже Малин Пармар, ванредни професор развојне и регенеративне неуробиологије.

Метод сличан овом је био испробан на ограниченом броју пацијената.

Он се састојао од узимања можданог ткива из више абортираних фетуса. Али су та клиничка испитивања заустављена након мешовитих резултата, иако су ћелије мозга фетуса код трећине пацијената наставиле да функционишу чак 25 година.

Коришћење ембрионских матичних ћелија може бити пожељно, јер их је лакше набавити у великом броју, тако што се могу узгајати у лабораторији.

Такође, отвара могућност коришћења мање етичких извора за набавку матичних ћелија, као што су они направљени од одраслих ткива.

Из „Удружења за Паркинсонову болест Британије“ кажу да истраживање „може да буде велики искорак према клиничким испитивањима на људима који се боре са овом болести“.

Паркинсонова болест је једна од најчешћих неуродегенеративних болести чији је узрок комбинација генетичких предиспозиција и утицаја околине. Болест је добила име по лекару из Лондона, Џејмсу Паркинсону, који је 1817. године први описао њене симптоме.