Ноћни рад, „убица“ дневног ритма

Било да је реч о шољици чаја, кратком читању новина или туширању, истиче психолошкиња Хилкраут Паридон, свако мора да за себе пронађе шта му одговара након ноћне смене.

За миран дневни сан, најважнији су мирна околина и замрачена просторија.

„Рад у сменама никада није здрав, наша тела нису створена за рад ноћу“, нагласила је немачка  научница, додајући да последице могу да буду психичке, телесне, али и социјалне.

Неки људи носе се с ноћним радом лакше него други, али нико не би смео да ради ноћу током дужег периода, јер телесни ритмови следе ритам од 24 сата, а хормон спавања се углавном испушта ноћу па се тако ремети дневни ритам.

„Многи људи који раде ноћу пате од поремећаја спавања, не могу да утону у сан после смене или не могу дуже да спавају током дана“, рекла је Паридонова, додајући да се многи поремећаји, попут болести крвних судова и сметње с пробавом могу довести у везу с ноћним радом.

Радници у сменама генерално једу нездравије, пуше и мање вежбају од људи који раде током дана.

Лоши ефекти ноћног рада, истиче Хилкраут Паридон, су и социјалне природе јер такав рад утиче на социјалне контакте и у крајњем случају може довести до друштвене изолације.

Радници у сменама би зато требало да редовно у свом распореду имају и виђање с породицом и пријатељима, али то ни у којем случају не значи да треба разним задацама да испуне дан у време када би требало да се одмарају.

„То није само пренапорно, већ се и ризици од несрећа веома повећавају“, нагласил је Паридонова.