Mртви пацијенти се враћају у живот?

Када телесна температура износи 10 степени Целзијуса и не постоји мождана активност, када нема откуцаја срца, крви – сви ће се сложити да је наступила смрт. „Упркос томе и даље вас можемо вратити међу живе“, каже Питер Ри са Универзитета „Аризона“, преноси Би-Би-Си.

Ри не претерује. Заједно са Самјуелом Тишерманом са Универзитета у Мериленду, он је показао да је могуће држати тела у стању „својеврсне хибернације“, и то по неколико часова.

Процедура, до сада тестирана само на животињама, крајње је драстична и укључује избацивање крви из тела и хлађење тела на температуру која је и до 20 степени Целзијуса испод нормалне.

Када лекари санирају повреду, крв се путем вена поново враћа и тело се полако загрева.

„Како се крв поново упумпава у тело, оно постаје ружичасто истог тренутка, а на одређеној температури и срце поново почиње да ради. То је крајње интересантно, пошто ће, када тело достигне температуру од 30 степени Целзијуса, срце направити један откуцај, па још један, а како се температура буде даље дизала, срце ће само наставити да ради по сопственом ритму. Животиње које су биле део експеримената показивале су врло мало лоших симптома након буђења. У почетку би оне биле мало дезоријентисане и малаксале, али би се све за пар дана вратило у нормалне токове“, тврди Тишерман.

Тишерман је пажњу медија на себе скренуо већ почетком ове године, када је најавио да је његов тим спреман да тестира ову технику на жртвама пуцњаве у Питсбургу.

Први пацијенти имали су толико озбиљне повреде да су њихова срца престала да раде, што значи да је то могла да буде њихова једина нада. Тишерман поручује како је важно да јавност зна да није реч о научној фантастици.

Све је базирано на експерименталном раду и проучавано је у научном раду. Он на смрт гледа као на тренутак у ком лекари одустају од реанимације, али чак и тада неки људи се могу вратити у живот.

Прошле године, његов рад објављен у часопису Resuscitation изазвао је праву пометњу.

Посебно његова тврдња да је 50 одсто лекара који су били укључени у истраживање бар једном присуствовало „феномену Лазара“ – када срце пацијента почне да куца само од себе након што су лекари изгубили сваку наду.

Међутим, поновно куцање срца тек је половина битке. Наиме, недостатак кисеоника након претрпљеног срчаног удара може изазвати озбиљна оштећења телесних виталних органа, посебно мозга.

Могуће решење за овај проблем је хлађење тела, јер на нижим температурама ћелије почињу да раде успореним ритмом, па се смањује могућа штета проузрокована мањком кисеоника.

Уколико тестови на људима буду успешни, Тишерман би волео да овај приступ прошири и на друге врсте траума.

Особе које су задобиле повреде ватреним оружјем изабране су за почетно тестирање, зато што је лакше локализовати извор губљења крви, али Тишерман се нада да би ова техника могла да спасава и животе људи који су доживели срчани удар или неку другу трауму.