Синтетички хромозом - корак ка вештачком животу

Направљен је још један корак који нас приближава стварању вештачког живота. Међународни тим истраживача је након седам година рада успео да произведе синтетички хромозом пивског квасца, што је значајан продор на пољу синтетичке биологије који би требало да омогући нове лекове и поспеши производњу биогорива.

Досад су научници произвели само хромозоме бактерија и виралног ДНК, чија је градња далеко једноставнија. Овог пута, међутим, успели су да произведу геном и повежу 273.871 базни пар ДНК квасца, што је нешто мање од природног еквивалента који садржи 316.667.

Научници су модификовали генетску базу овог хромозома, одстранивши из њега све оне делове који нису неопходни за репродукцију и раст хромозома.

„Захваљујући нашем истраживању, синтетичка биологија је из теорије прешла у реалност“, рекао је Џеф Беки, директор Института генетских система при медицинском центру Универзитета Ленгон у Њујорку и вођа пројекта чији су резултати објављени у америчкој стручној ревији Сајенс.

Знатно модификовани еукариотски хромозом (структура која садржи гене у језгру ћелија свих животиња и биљака) пресађен је у живе ћелије пивског квасца које су се понашале сасвим нормално, премда су поседовале нова својства која не постоје у природном квасцу, навели су истраживачи.

„Модификација генома је чиста лутрија, јер неадекватна промена може да убије ћелију“, објаснио је професор Беки.

„Обавили смо више од 50.000 измена у коду ДНК хромозома и наш квасац је и даље жив, што је изванредно“, додао је Беки. На основу ове технике, научници ће сада бити у прилици да манипулишу геномом квасца како би му дали одређена својства.

Убудуће ће бити могуће развити синтетичке врсте квасца способне да произведу ретке лекове или одређене вакцине, попут вакцине за хепатитис Б. Вештачки квасац би, такође, могао да се користи за бржи развој ефикаснијих биогорива.