Све више беба рађа се под водом

Ма колико да су их претходнице убеђивале да не боли много, тешко да која жена може да се похвали тиме да на класичном порођају није ништа осетила и да је то било као „руком однесено“.

Углавном се бол при овом искуству описује речима „да ти очи испадну“ или „једва сам чекала да се заврши“ или нешто слично.

Наравно, ово не важи за царски рез или најновију варијанту са епидуралном анестезијом, односно потпуно безболни порођај.

Ма колико да је у савременом свету несхватљиво да порођај боли и ма колико епидурална анестезија потпуно уобичајена, код нас се ово ретко примењује.

У Србији породиље могу, ако то желе, да се породе безболно и без епидуралне анестезије - у кади.

Једина установа у нашој земљи која поседује ову посебну каду за безболни порођај у води јесте Клиничко-болнички центар „Звездара“.

Куповину опреме и реализацију овог програма у КБЦ-у „Звездара“ омогућио је Фонд за отворено друштво.

Сам чин порођаја може да се обави у води, али и не мора уколико то породиља не жели.

То беби не може никако да шкоди, јер она из плодове воде, из топле и влажне средине прелази у веома слично окружење – у топлу воду.

У води може и да се пресече пупчана врпца, мајка изађе из каде и потом се избаци постељица. Француски гинеколог Мишел Одент популаризовао је овај начин доношења бебе на свет у Европи седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, након што је утврдио да је седење жена током трудова у пластичном дечјем базену постављеном у једној париској болници смањило потребу за таблетама против болова.

До првог порођаја у води је дошло сасвим случајно.

Одент је убрзо увидео предности порођаја у кади, како за мајке, тако и за новорођенчад.

Порођаји у води су постали пракса 1993. године, када је Велика Британија објавила извештај у којем се препоручује да порођаји у води постану доступни у свим јединицама за порођаје у земљи.

Жене које настањују подручје Јужног Пацифика већ генерацијама рађају у морској води, а у тим крајевима вода се одувек користила као средство против болова.

Студија коју су спровели аустралијски научници Болнице „Данденонг“ у Мелбурну, у фокусу је имала неколико начина порођаја и његове утицаје на мајке и њихове потомке.

Порођајне позе су биле различите, од клечећих, чучећих, лежећих постранце, у полу-седећем положају, па све до коришћења стола за рађање и наравно порођаја у води.

Упоредивши порођај у кади и порођај на столу, научници су закључили да је класични порођај изазвао двоструко већи бол и крварење након порођаја.

Није било велике разлике у перинеалним траумама и крварењима након порођаја између жена које су родиле у води и оних које су родиле у полуседећем положају, који је најчешћи положај при рађању у Аустралији. Међутим, деца рођена у води су имала бољу оцену на рођењу.

И научнике у Швајцарској интригирала је иста тема. Њихова студија обухватила је 7.508 порођаја у клиници за акушерство и гинекологију у Цириху, који су се догодили између 1991, када је уведен порођај у води и 1997. године.

Анализа је показала да је епизиотомија код порођаја у води урађена у свега 12,8 одсто случајева, у 27,7 одсто код порођаја на столици, те чак у 35,4 одсто порођаја на столу. Такође, најмањи губитак крви је примећен код порођаја у води.

Осим тога, пе-ха вредност артеријске крви из пупчане крви као и Апгар оцене након пет и након 10 минута, биле су знатно веће код порођаја у води.

Инфекције беба биле су уједначене присутности код свих начина порођаја. Није забележен ниједан случај аспирације воде, нити било какве компликације код мајке или детета, које би могле да буду доведене у везу са водом.