Скандал у Јапану: Слом сна о излечењу милиона људи

Из потпуне анонимности до звезда и назад, „у блато“, за само месец и по дана. Тако би се могао описати пут младе јапанске научнице Харуко Обоката (30), чије је истраживање пре непуна два месеца у јапанским и светским медијима представљено као револуционарно и вредно Нобелове награде.

Крајем јануара јапански медији су јавили да је научни рад који открива једноставну и ефикасну методу за добијање матичних ћелија које имају способност да се развију у било коју врсту ткива и тако омогуће лечење тешких оштећења органа прихваћен у међународном стручном часопису Нејчер (Nature).

Главни аутор тог рада била је Обоката, млади јапански молекуларни биолог са Института за природне науке у граду Кобе.

Јапански новинари одмах су своје камере и фото-апарате унели не само у Обокатину лабораторију већ и у приватни живот и уз оде њеном бриљантном уму и лепом изгледу трансформисали је у хероину нације и музу науке.

Последњих недеља, међутим, јапанска и светска научна заједница шаљу упозорења да резултати која је Обоката изнела не могу бити репликовани и да у самом процесу којим су ти резултати добијени постоје озбиљни недостаци.

Пажњу који су на њен рад призвали медији, довела је до тога да он буде озбиљно и детаљно анализиран од већег броја научина широм света. Они сада указују да није просто реч о грешци, већ о намештању резултата и фалсификовању снимака генских секвенци.

Од Обокатиних резултата се већ оградио један од коаутора спорног научног рада, а Јапанска асоцијација молекуларних биолога затражила је повлачење тог рада из часописа Нејчер и истрагу на Институту за природне науке у Кобеу.

Поврх тога, јапанске телевизије доносе снимке докторске тезе коју је Обоката предала иначе угледном јапанском Универзитету „Васеда“ 2011. из којих се може видети да је чак 20 од мало више од 100 страна тог рада дословце ископирано са вебсајтова на енглеском језику. Део медија указује и да су читави пасуси у њеном раду који је предат часопису Нејчер такође плагијат.

Телевизија ТБС чак преноси да је Обоката данима недоступна медијима, сугеришући да се она крије од јавности због величине скандала.

Пропала нада за спасење милиона људи

Матичне ћелије су младе ћелије организма које се још нису функционално специјализовале за изградњу одређеног ткива, па представљају једну врсту сировог материјала чији даљи развој научници могу да у лабораторијским условима усмере у жељеном правцу, у складу са потребом оболелих.

Уношење ових ћелија у организам може да омогући ревитализацију оштећеног ткива, што пружа велику наду за људе који су, рецимо, услед срчаног или можданог удара, деменције и других узрока претрпели оштећење органа.

Научници су до сада успели да произведу две врсте матичних ћелија: ЕС (ES) и иПС (iPS), али обе ове врсте имају озбиљне недостатке. ЕС матичне ћелије добијале су се из људског зигота (оплођене јајне ћелије), а процедура за њихове убирање је била фатална по развој зигота у фетус, односно, значила је терминацију трудноће, због чега су постојале озбиљне етичке дилеме.

Јапански професор Шиња Јаманака и његов истраживачки тим са Универзитета „Кјото“ потом су развили револуционарну технологију која је омогућила по даваоца безболно и безопасно стварање матичних ћелија, узимањем ћелија људске коже. Проблем у овом приступу је, међутим, то што се такве матичне ћелије добијају генетском манипулацијом ћелија коже, што би, постоји забринутост, код једног дела прималаца новостворених ћелија у пракси могло да доведе до развоја малигнитета.

У свом спорном раду Обоката је тврдила да је у експериментима на мишевима открила јефтин и ефикасан метод за добијање матичних ћелија који омогућава да се избегну опасности и по даваоца и примаоца. Отуда се јавила, сада је јасно, лажна нада да би лечење тако добијеним матичним ћелијама могло да буде спровођено масовно и у будућности спасе милионе људи широм планете.

Од поноса до срамоте нације за месец дана

Почев од јануара, јапански медији описивали су Обокату као младу, вредну генијалку која је посвећена науци до те мере да упркос својој изузетној лепоти и памети нема времена да нађе дечка. Они су је представљали као узор врлине за цело друштво и позивали да наступа у забавним емисијама настојећи да од ње направе ТВ лице невезано само за науку.

Она је постала понос нације, најпожељнија жена у држави, и чак политички приоритет владе која је била спремна да отвори своје кофере и заспе је милионима како би Јапан наставио да буде светски лидер у области истраживања матичних ћелија и у науци уопште.

Међутим, Обоката је сада не просто научник који је нестручан, већ фалсификатор, криминалац у бекству који избегава да преузме одговорност за своја недела. Она је сада срамота нације!

На жалост, Обоката случај представља тежак ударац за научну заједницу у Јапану која је до сада одгајила праву плејаду нобеловаца из области хемије и молекуларне биологије и, нарочито, за јапанске стручњаке који раде на истраживању матичних ћелија међу којима има и истински светских лидера, као што је професор Јаманака који је први у свету развио иПС ћелије.

Иронично, Обокатин случај уследио је само месец дана након што је у медије у Јапану процурела вест да је чувени глувонеми композитор Мамору Самурагоћи који је продао милионе носача звука, заправо преварант који никада ниједну мелодију није сам компоновао већ је плаћао другог човека да у сенци компонује за њега.

Да скандал буде већи, јапански клизач Даиске Такахаши, бивши светски првак, клизао је на олимпијади у Сочију уз композицију коју је Самурагоћи лажно потписао. Мач у срце мита о „јапанском Бетовену“ потом је „зарила“ вест да он, не само што није талентован, већ није ни глувонем.

Друштвена позадина случаја Обоката

И мада је лична одговорност ОбоКате несумњиво велика, за осуду су и непажња домаћих и страних коаутора спорног рада, међу којима је и професор са Харварда, као и несмотреност стручњака британског часописа Нејчер који је прегледао рад пре објављивања.

Јапански научници сада указају и на системски проблем у земљи, односно на то да јапански универзитети и научне институције последњих деценија све више трпе медиокритет и снижавају академске критеријуме у настојању да опстану на образовном тржишту.

Наиме, вишедеценијски низак наталитет у Јапану створио је ситуацију у којој има више универзитета и других институција високог образовања него што је реално потребно. Универзитети, нарочито приватни, свесно поједностављују градиво и снижавају критеријуме на испитима, те толеришу плагијаторство уз помоћ интернета, да их не би пратио глас да су тешки за студирање, што би им онда смањило прилив студената и приходе.

У Јапану је у последње две деценије у току и велика еманципација жена. Од њих се у не тако давној прошлости очекивало да остану у кући, воде рачуна о домаћинству и подижу децу, да што је боље могуће служе супругу, његовој породици и деци, буду повучене, беспрекорно љубазне, тихе и женствене.

Данас, међутим, медији у Јапану као узор нуде жене које су самосталне, врло активне и јаке, ментално па и физички. Тако су миљеници медија жене које имају свој сопствени бизнис, које путују по свету, а међу новим спортским хероинама су не само џудисткиње него и фудбалерке, рвачице, боксерке, па и дизачице тегова.

Способна млада жена која изазива револуцију у медицини је стога прича на коју су јапански медији, може се рећи, похлепно одреаговали доносећи прилоге који су звучали превише добро да би били истинити. Када је постало извесно да је немогуће одржати тај мит, они су се окренули својој другој најомиљенијој теми – повлачењу познатих кроз блато.