Празници - најопаснији део године!

За мање од десет дана дочекаћемо Нову годину, а неки ће то време искористити да спреме нешто обилнију трпезу и почасте се „чашицом више". Међутим, те празничне авантуре остављају озбиљне последице на здравље.

Они који не посте Божићни пост, обично припремају традиционалну празничну трпезу: предјело у виду проје, сирева, сухомеснатих производа, затим се на сто износи главно јело, што најчешће подразумева прасетину прађену руском салатом и сличним маснијим прилозима и за завршницу неки слаткиш. Све то залива се алкохолом или газираним напицима.

Међутим, после такве гозбе, дан се дочекује са надутим стомаком, главобољом и мамурлуком, а уколико се поткраде и нека неквалитетна храна нису искључени ни повраћање, дијареја или затвор (опстипација).

Стручњаци сматрају да су главни узроци ових тегоба, углавном лош одабир намирница и распоред оброка у току дана празновања, али и претеривање у количини хране.

„У време празника људи нередовно једу, или једу у превеликим размацима. На пример, током дана не једу ништа, а увече се преједају. Штавише, обично се за празничну вечеру поједе и пет до десет одсто више хране, него што је то уобичајено", наводи се у образложењу британског Националног центра за здравље.

Како је мишљење да се масна храна лакше вари уз алкохол широко распрострањено, често се залогаји заливају неким пићем.

То је погрешно јер тако комбиноване вечере, поготово конзумиране после 20 сати, варење је отежано, а то се манифестује поремећајем сна, боловима у желуцу, а понекад и иза грудне кости због надутости стомака, наводе стручњаци.

Чести проблеми су и горушица, главобоља, скок притиска, а некада се јави и мекша столица па чак и беличасто обојена.

Осим тога сваке године, само у Великој Британији, око 1.000 људи озбиљно се повреди уносећи јелку у кућу или украшавајући је, а готово 350 особа задобије повреде накако узроковане лампицама, утврдила је анализа тамошњег Националног центра за здравље.

Новогодишњи и божићни празници по здравље су најопасније време у години. За бројне замке у које можемо упасти криви су непажња, промена средине и празнично расположење, због слободних дана и школског распуста.

И снег може да буде веома опасан, па тако сваке године умре најмање 25 људи од урушавања снега с кровова и утапања на залеђеним језерима и рекама, пише Дејли мејл.

Сваки пети пацијент који се јавио лекарима због тровања јео је остатке хране која је у фрижидеру стајала дуже од два дана, а број оних који су се отровали алкохолом је 41 одсто већи него у било које друго доба године.

У периоду од 21. децембра, па све до 19. јануара број смртности због превелике количине алкохола или дроге већи је 13 одсто, потврдили су резултати истраживања.

Такође, ризик од смрти у пожару је током божићних празника око 50 одсто већи него у другим месецима, а стручњаци тврде како су за то криви алкохол, цигарете и велики број свећа.

Са друге стране, број самоубистава је нижи током децембра, нарочито када су у питању жене.