Из виртуелне реалности право на дрво

Чуда електронске комуникације, као и сва друга, имају своје и добре и лоше стране. Према резултатима неких истраживања, свако пето дете у Србији проводи по неколико сати дневно у виртуелној стварности.

Међу њима сигурно нису јунаци приче из Чачка. Њихова авантура започела је у крошњама великог ораха, у близини градског бедема у Чачку.

„Ми смо причали у школи како треба да направимо неко наше скровиште, да имамо негде да се скупљамо и онда смо размишљали да га направимо на дрвету, пошто је то мало теже", изјавио је Богдан Петаковић, ученик седмог разреда.

„Тако смо набавили даске и почели мало са палетама. Сада је завршено скоро све, још мало фали да се неке рупе попуне", објаснио је Никола Дашић, Богданов вршњак.

Кућицу је изградила група ученика чачанске Основне школе „Вук Караџић". Викендом им се придружи друг из Београда, или нека другарица, па необична дружина има више од десет чланова.

„Увек када правимо, кад нас има доста, један део донесе ексере, други даске", истакао је  Бранислав Златић, ученик осмог разреда.

Мали грађевинари имају пуне руке посла, јер ближи се распуст, када ће више времена проводити у кућици на дрвету, која полако добија прави облик.

„Када сам сазнала да праве неку кућицу, да се тако занимају, дошла сам да видим. Повремено ја наиђем и да не знају да долазим да их проверим, али увек се обрадујем јер видим да се лепо слажу", изјавила је Оливера Дашић, мајка једног од дечака.

Уместо популарног дружења у виртуелном свету, ови чачански основци су се определили за дружење у природи и пустоловине по којима ће памтити детињство.