Мој напирлитани, брзи ауто

Финансијска ситуација у друштву не дозвољава велика улагања, али на нашим путевима возе се све „сређенији" аутомобили.

Често власници више улажу у модификовање изгледа возила него у побољшање карактеристика попут унапређења кочница, јачања шасије, спуштања огибљења, побољшања аеродинамике, што захтева више новца.

„Тјунинг је најскупља преправка која може да се уради на аутомобилу. Потребно је да се издвоји и до 3.000 евра како би се мотор прерадио и аутомобил подигао са 300 на 600 коњских снага", објаснио је  власник „Тјунинг центра" из Новог Сада Предраг Рађеновић.

Стајлинг подразумева улепшавање, то јест уградњу спортских седишта, волана, спојлера, браника, плазма цајгера и других делова.

Обавеза возача је да приликом оваквих улепшавања својих четвороточкаша, морају набавити атесте којим се потврђује безбедност учињених измена.

„У Европи се много више улаже у стајлинг. Тјунинг је популаран, али не као у Америци и Јапану које у преправкама воде главну реч. Тамо се организују 'драг рејс' - трке на 400 метара, где до изражаја долазе перформансе аутомобила", истакао је Рађеновић.

Трке на 400 метара су неколико година узастопно одржаване и у Србији, на аеродромима у Батајници, Краљеву и Нишу, али су организатори одустали због малог броја такмичара.

Све популарнија су „дрифт" надметања (клизање у кривинама), као спој тјунинга и стајлинга, мада је и на тим дешавањима више возача из иностранства.

Хоби, који последњих година није популаран само код млађих возача, говори податак „Тјунинг центра", да се све више старијих људи, који у младости нису били у прилици да тако нешто учине, сада одлучује за прераду својих љубимаца на четри точка.